Уочи посјете Вархељија, аналитичари упозоравају - Српска не смије бити развлашћена на европском путу (ВИДЕО)
Аналитичари процјењују да је ријеч о условљеном кандидатском статусу преко којег Запад жели да развласти Републику Српску. Додјељивање кандидатског статуса је геополитичка одлука Брисела којом ЕУ жели да земље Западног Балкана не буду под руским утицајем.
Шеф Представништва Републике Српске у Бриселу Марио Ђурагић каже за Срну да БиХ у најбољем случају може добити "условни" кандидатски статус који суштински неће значити ништа.
Након што су љетос прескочили БиХ и кандидатски статус преко реда дали трима источноевропским земљама од којих је једна у рату, из Брисела добре вијести. Кандидатски статус БиХ до краја године при том шаљу поруку да то раде због тзв. негативног руског утицаја.
Својевремено, Бугарска и Румунија примљене су у чланство ЕУ иако нису испунили ниједан услов али је било важно да се извуку испод руског "кишобрана".
- И зато смо ми у Европској комисији удвостручили напоре да бисмо ставили на сто приједлоге приједлоге о проширењу. Ове године смо дали кандидатски статус Украјини, Молдавији и Грузији, а вјерујем да ћемо ове године имати још једну позитивну одлуку о БиХ - каже Вархељи.
Хоће ли с том вијешћу Вархељи сутра пред Предсједништво или ће пак инсистирати на испуњавању непремостивих 14 услова тек аналитичари констатују да БиХ и није баш кредибилан кандидат али да Брисел жели да земље Западног Балкана и формално стави под свој утицај.
- Ово је више производ чињенице да су Украјина, Молдавија, Молдавија и Грузија добиле тај статус да то претходно ничим нису оправдале онда је то устапак земљама Западног Балкана не само БиХ и свима другима, Македонији и Црној Гори - сматра Милош Шолаја професор ФПН у Бањалуци.
БиХ је 2016. године поднијела захтјев за кандидатски статус. 2019-те од Брисела је добила 14 услова за кандидатски статус. Најмање три су неповољна за Републику Српску од којих је укидање националног вета у Предсједништву и Парламентарној скупштини, посебно погубан.
- Мислим да ће се и даље ићи на уцјењивање Републике Српске око тих 14 приоритета јер тамо се тражи измјена Устава БиХ и измјена конститувностисва три народа у БиХ што не одговара Српској, што значи у будућности да Предсједништво не би имало три члана из три народа већ се отвара та Пандорина кутија која ко зна како би направила то Предсједништво - сматра Срђан Перишић професор међународних односа.
Због прикривених и отворених покушаја да се кроз процес европских интеграција развласти Република Српска, промјени унутрашња структура БиХ, порастао је евроскептицизам код српски политичара. Ипак, веропски пут и даље је једина тема око које постоји општуи консензус свих у БиХ.
- Оно што је битно јесте да Европа када дође овдје да не ради оно што је радила на развлашћивању ентитета и јачање централизоване државе него да се поштују ентитети и њихове надлежности и да се зна шта је то што мора да буде у надлежности БиХ да се побоша стандард грађана а не да се развласти Република Српска - навео је Милан Петковић посланик у Представничком дому ПС БиХ.
Евентуално добијање кандидатског статуса за БиХ значи додатне притиске на Републику Српску да одустане политике поштивања Дејтонског споразума и њене видљивости на европском путу, истовремено додатна обавеза за српске званичнике у заједничким институцијама да се одупру тим настојањима а да не буду оптужени за опструкцију европског пута - поручио је Перишић.