Тегелтија: Додик не жели да буде марионета Запада
Тегелтија је рекао да су Западу, као резултат тога, сви који се супротстављају Додику "добродошли".
- Они /Запад/ одавно подржавају све противнике Додика, у овом случају госпођу /Јелену/ Тривић и опозицију у цјелини. Овај процес траје већ дуже вријеме. Ситуација са предсједничким изборима постала је врхунац. Рекао бих да је ово био почетак покушаја "обојене револуције" на бањалучким улицама - рекао је Тегелтија за руску агенцију ФАН.
Он је истакао да су бошњачки политичари стали на страну Запада, иако БиХ званично заузима неутралан став по питању рата у Украјини.
- Због поларизације на сјеверу европског континента нашли смо се у ситуацији да Запад захтијева од БиХ да се оприједели. Исто важи и за Србију. Захтијевају: или са нама или против нас. То је принцип који не можемо да прихватимо, јер желимо да одржимо традиционално братске односе са Руском Федерацијом и руским народом чији су коријени много дубљи и од овог вијека", рекао је Тегелтија.
С друге стране, додао је он, БиХ је окружена НАТО-ом и Западом, настоји да се придружи ЕУ и жели да одржи односе са Западом.
"У таквој ситуацији, бринући прије свега о интересима српског народа, чији интереси нису да стане на страну у овој ситуацији, не стварамо никакав вербални или политички дискурс о Русији у смислу негативне конотације. Истовремено, Додик се више пута састао са предсједником Владимиром Путином. На Балкану га сматрају "руским играчем", "дугом руком Кремља". Зато га Запад политички напада и подржава све његове противнике. Међутим, Додик је прије свега српски играч на Балкану - рекао је Тегелтија.
Он је рекао да је Република Српска под огромним притиском као резултат украјинске кризе, али да све анкете говоре о русофилији Срба и у Србији и у Републици Српској, о посебном односу према руском народу и братском осјећању.
- Нема српског политичара који би ишао против овога. Ми у Републици Српској смо потпуно спремни да водимо нашу једину политику која је усмјерена на суверенитет и да имамо свој став о свим питањима. На нама је да одлучимо шта је у интересу српског народа у Републици Српској, а не да прихватимо оно што нам било ко, па и Запад, намеће - рекао је Тегелтија.
Он је указао да је Запад, уз помоћ веома импресивне војне силе присутне у БиХ флагрантно прекршио одредбе Дејтонског споразума и уз помоћ Канцеларије високог представника, те уз сагласност Уставног суда, незаконито пренио овлашћења Републике Српске на ниво БиХ, тражећи централизацију и унитаризацију земље, супротно Дејтону.
Тегелтија је указао и на Уставни суд БиХ у којем троје страних судија заједно са Бошњацима већином гласова доносе важне одлуке којима покушавају да одузму имовину Републике Српске - пољопривредно земљиште и шуме.
- Ми се трудимо да то спријечимо, борићемо се и имамо механизам за то... Република Српска са свим својим овлашћењима је једина гаранција да ће српски народ у БиХ моћи да сачува свој идентитет - рекао је Тегелтија.
Он је рекао да је очигледно да Америка и Британија воде много оштрију политику према Републици Српској и отворено стају на страну политичког Сарајева, док ЕУ врши притисак, али су њени кораци много мекши, јер покушава да задржи макар илузију неутралности у БиХ.
Према његовим ријечима, западне земље имају снажан утицај на медијску сферу у БиХ, невладине организације и одређене политичке партије.
- У БиХ нема руских медија. Ниједан, буквално. Док постоје "Ал џазира", турски медији и одређен број западних медија. Русија се појављује само као економски партнер и као гарант Дејтонског споразума, као амбасада која надгледа процесе чији је гарант била Русија - рекао је Тегелтија.
Русија је, додао је он, веома коректан међународни партнер БиХ у цјелини, јер се залаже за поштовање суверенитета БиХ, Дејтонског мировног споразума и њима загарантованих права Републике Српске.
Говорећи о томе да Бошњаци саботирају пројекат изградње крака гасовода у Републици Српској, он је рекао да ће сада сви пројекти у БиХ бити условљени овим и ниједан пројекат неће добити одобрење српског народа док се ово питање не ријеши.
Када је ријеч о раду Хашког трибунала, Тегелтија је рекао да су Срби укупно осуђени на више од хиљаду година, док је укупан рок свих осуђујућих пресуда против Хрвата био мањи од 300 година, а за Бошњаке још мање - и управо је због те диспропорције овај суд изгубио повјерење српског народа.
- У Републици Српској је у том рату страдало 30.000 људи. Над Србима је почињено много злочина. За злочине над Србима још има врло мало пресуда. То ствара фрустрацију у српском народу - рекао је Тегелтија.
Он је о закону о забрани негирања "геноцида у Сребреници", који је наметнуо високи представник у БиХ, рекао да је то један од корака да се заузда српски народ, да је то негирање демократије и парламентаризма, те да високи представник нема овлашћења да доноси законе.
Тегелтија је подсјетио да су Срби захвални Русији која је у Савјету безбједности УН спријечила усвајање британске резолуције којом би били проглашени "геноцидним народом".