Самосталним дјеловањем појединаца нанијета велика штета ДКП-у
Бјелица је рекла Срни да је та мрежа постала "један хаотичан и неуређен организам".
- Дјеловање Бисере Турковић, у трајању њеног мандата на мјесту министра иностраних послова, било је на том фону, и у складу са опредјељењем и партијским програмом њене странке СДА о укидању ентитета и централизацији БиХ, што је за Србе апсолутно неприхватљива и неуставна категорија - изјавила је Бјелица.
Она је указала да Србима у заједничким институцијама БиХ никада није било лако, да су увијек на мети разноразних "инструкција" чији циљ је провокација, показивање ко је главни у БиХ, чија је наводно БиХ и покушаја да их убиједе да се ни за шта не питају.
Бјелица је истакла да је и то покушај угрожавања Републике Српске и директно кршење Устава БиХ, према којем су припадници сва три конститутивна народа у БиХ, али и осталих, равноправни.
Према њеним ријечима, наметање празника који се обиљежавају у ФБиХ, као празника свих и притом негирање права Србима да прослављају 9. јануар - само је једна од провокација.
Говорећи о свом мандату у Мађарској, Бјелица је навела да га сматра врло успјешним, што се, прије свега, огледа у великом броју размијењених посјета на високом и највишем нивоу, које су помогле учвршћивању личних веза између предсједника Републике Српске Милорада Додика и премијера Мађарске Виктора Орбана.
- Након успостављања ових веза, сљедећи логичан корак је чвршћа институционална повезаност Републике Српске и Мађарске, што је у коначници довело до јачања економске сарадње, даљег планирања у овој области, те самим тим и јачању подршке Мађарске - напоменула је Бјелица.
Бјелица је истакла да не би требало заборавити да Мађарска годинама уназад снажно заступа интересе БиХ на мултилатералној арени, прије свега у погледу аспирација БиХ за чланство у ЕУ.
Она је нагласила да све наведено не би било могуће без труда и повјерења обје стране, али је нагласила отвореност институција и лидера Мађарске према БиХ и оба ентитета.
- Република Српска тренутно ужива већи кредибилитет у Мађарској, што је опет очекивана посљедица критика које је у неколико наврата политичко Сарајево неутемељено упућивало Будимпешти - напоменула је Бјелица.
Према њеним ријечима, иако не постоји заједничка граница, БиХ у стратегији спољне политике Мађарске ужива статус "почасног сусједа" и то довољно говори о њиховој добронамјерној политици.
- Република Српска, њени лидери и институције препознали су тај моментум и прихватили испружену руку Мађарске, узвратили поштовањем и узајамним уважавањем - рекла је Бјелица и подсјетила да су и званичници Српске били у посјети Мађарској, а Орбан у радној посјети Републици Српској.
Она је истакла да се, као дипломата, може надати да ће овај тренд бити настављен јер је лични контакт у дипломатији и политици веома важан у изградњи општих пријатељских односа.
Бјелица је истакла да Српска заједница у Мађарској броји око 10.000 до 15.000 људи и да су то Срби који воде поријекло још из доба сеоба Чарнојевића, крајем 17. и почетком 18. вијека, а да их је веома мало из периода послије грађанског рата у БиХ.
- Српска заједница у Мађарској је изузетно добро организована у систем институција, при чему је Српска самоуправа у Мађарској, кровна институција која има свог представника и у Парламенту Мађарске, као и осталих 12 мањинских заједница препознатих Уставом Мађарске из 2011. године - рекла је Бјелица.
Српска заједница у Мађарској, додала је, сачувала је језик и писмо, вјеру и традицију, али је указала и на историјске околности када није лако било бити Србин у Мађарској, као вјероватно ни Мађар међу Србима.
- Како када сам тек дошла у Мађарску, тако и сада, осјећам дивљење према свему што је Српска заједница, на челу са Српском православном црквом у Мађарској успјела да сачува све тековине свог културног и вјерског идентитета - истакла је Бјелица.
Бјелица је напоменула да је тренутно у Мађарској попис, Српска самоуправа је лобирала да се што већи број грађана Мађарске, који имају породичне везе са Србима, говоре језик и поштују српску традицију, тако и изјасни.
- Тек након завршеног пописа може се говорити о укупном броју Срба у Мађарској - додала је Бјелица.
Она је рекла да се у Мађарској грађани БиХ Амбасади обраћају углавном због уобичајених конзуларних питања, уписа у матичне књиге, издавање пасоша, путног листа, пријаве губитка докумената и слично.