Мати Минодора: Манастир у Челебићима гради се за душу напаћеног народа
Мати Минодора рођена је у челебићком селу Рајковићи, а прије пола вијека је, попут већине Челебићана, "трбухом за крухом" отишла у Београд, гдје је радила у правосуђу до распада Југославије. Рат ју је, истиче, доста емотивно погодио, јер јој је већина родбине била у Фочи.
Њено интензивније занимање за боготражитељски пут почело је када је кренула да ради у туристичкој агенцији почела као водич по православним манастирима.
- Тражећи Бога, тражећи смисао живота, као и многи други, схватила сам да се само вриједи духовно уздисати и ићи ка томе, у то вријеме непознатом - каже мати Минодора.
Долазећи у родни крај и обилазећи цркве у Челебићима и Ријеци Челебићкој наилазила би на тужну слику.
- Увијек сам одлазила са сузама и тугом јер су наше обје цркве биле запуштене, пуне мува, паучине, пуне туге - прича монахиња Минодора.
Замонашила се 2009. године у банатској епархији, али родни крај није заборављала, а одлуку да се врати у Челебиће донијела је након смрти свог најстаријег брата, који је живио у Фочи.
- Послије његове сахране изашла сам на Челебиће. Нисам могла да уђем у цркву, била је сва зарасла у траву. Онда сам дошла у јуну исто нашла хаос, отишла у сузама и постављала себи питање како сви у Србији, Румунији, Украјини, Русији обнављају цркве, а само овдје пропадају. То сам гутала двије године, у себи сабирала планове, ноћима цртала конак - присјећа се како се родила идеја за подизање духовног центра.
Чврсто ријешена да на Челебићима заживи манастир своју идеју саопштила је Његовом високопреосвештенству митрополиту дабробосанском Хризостому приликом његове посјете манастиру у Вардишту код Вишеграда, што је он подржао.
На Челебићима се настанила у јесен прошле године у црквени стан, а у априлу ове године митрополит Хризостом је дао благослов да се крене са прикупљањем средстава за градњу конака.
- Све је кренуло изненада, на Велику Госпојину, на Успење мајке Божије, којој је црква и посвећена. Појавили су се људи из Београда који не желе да се њихова имена помињу, али Господ их помиње. И овдје се понудио Власта Ковачевић да бесплатно уради терен и припрему за плочу, митрополит је благословио, они су одрадили плочу, настављено је ево уз Божију помоћ и рад добрих људи и помоћ многих, колико је ко могао - наводи мати Минодора.
Она је рекла да многи и не знају да се ово здање гради због чега би вољела да се што више промовише у јавности, да до људи дође информација да се овдје гради монашка келија која ће бити посвећена богородитељима Јоакиму и Ани.
Мати Минодора истиче да од почетка осјећа да велику духовну помоћ има од Свештеномученика Момчила Гргуревића, свештеника из Челебића који је мученички, одсијецањем главе, пострадао у јесен 1945. године са још 17 младића из тог краја.
Монахиња је позвала све оне који желе и који су у могућности да помогну да на Челебићима никне манастир.
- Да ли ће то бити мушки или женски манастир, нека то буде света воља Господња и како је најбоље за душу овог напаћеног народа - поручила је ова монахиња.
Конак ће, појаснила је монахиња Минодора, имати келије и све потребне просторије како то захтијевају црквени канони.
Београђанин Витомир Тодовић већ три мјесеца је, од самог почетка радова, у свом завичају, гдје се у потпуности посветио градњи конака манастира.
- Црква наша остаје. То неће нити пропасти нити нестати, јер Господ каже у Јеванђељу "Створићу вам цркву да је ни врата пакла неће разорити". Пресрећан што учествујем у овоме упутио бих позив свим добрим људима да се придруже - каже Тодовић.
Протојереј ставрофор Милорад Остојић, такође родом из овог краја, који дуго година служи у Србији, подсјећа да је Свештономученик Момчило страдао баш у ово вријеме 1945. године.
- Одсјечена му је глава тестером. Овдје је донесен и нико није смио ништа да каже, ни ко је он, толика је то била нека тортура и наша велика несрећа - наводи Остојић.
Он каже да је челебићка црква након Другог свјетског рата, све до 1958. године, била претворена у шталу, гдје је власт тадашње општине Челебићи држала коње.
Тако је, прича прота, било све до укидања општине Челебићи, када је црква обновљена, да би је митрополит Нектарије Круљ освештао 1961. године.
- Хвала Богу да ова црква почиње да цвјета. Наша мати Минодора својим радом окупља све нас, да имамо гдје доћи да се помолимо Господу и Пресветој Богородици, а онда и да попијемо кафу, да се дружимо. Хвала брату Витомиру који је уложио велики напор и позивам сву нашу браћу у Београду, Фочи и цијеломе свијету да помогну да завршимо овај богоугодни посао - рекао је Остојић.
Женска монашка келија на Челебићима је метох манастира Вазнесења Господњег у Вардишту, а замишљено је да временом прерасте у први манастир на подручју општине Фоча.
Сви који желе да помогну градњу монашке келије могу то учинити уплатом новца на рачун Митрополије дабробосанске у НЛБ Банци, број 562-012-81443528-04, са назнаком "За изградњу конака монашке келије у Челебићима".