

Тушевљак: Систематско и планско прикривање злочина над Србима

- Чињеница да је од рата прошло много година и да многе жртве и свједоци нису међу живим, као и да многе породице жртава никад неће дочекати правду. Нормално и биолошки је да многи људи умиру, а да процеси нису завршени и да су многи извршиоци такође недоступни или већ покојни - рекао је Тушевљак поводом потврђивања оптужнице у Кантоналном суду у Сарајеву против Есада Раонића који се терети за ратни злочин против српских цивила у Сарајеву који је почињен прије пуне три деценије.
Он је нагласио да се већ сада може рећи да многи злочини над Србима управо из тих разлога неће бити ни процесуирани и правда за жртве достижна.
- Проток година је многим који су починили злочине омогућио да остатак живота проведу на слободи. То је огроман проблем - навео је Тушевљак за Срну.
Према његовим ријечима, биолошки сат неумитно откуцава због чега многи неће дочекати да правда буде задовољена.
- Међутим, велики број злочина је процесуиран или се процесуира, подигнуте су оптужнице и трају суђења пред Судом БиХ и другим нижим судовима у БиХ. Та суђења и оптужнице ипак показују и доказују оно што ми у МУП-у Републике Српске већ годинама радимо, а то је доказивање постојања злочина над српским народном кроз наше службене извјештаје и пријаве надлежним тужилаштвима - рекао је Тушевљак.
Главни инспектор МУП-а Републике Српске за истраге кривичног дјела ратног злочина изразио је наду да ће поступци који су започети пред судовима бити окончани правоснажним судским пресудама и да ће и даље у Тужилаштву бити настављено са подизањем отпужница, а да ће судови смоћи снаге да, бар у казненој политици, изједначе и на исти начин третирају све починиоце кривичних дјела ратних злочина.
Тужилаштво Кантона Сарајево терети Раонића да је током јула 1992. године као припадник такозване Армије БиХ у сарајевском насеље Скендерија из стана извео, а потом одвезао двије особе српске националности у Зеленгорској улици, на локалитет гробља Хамбина царина. Након што их је натјерао да изађу из аутомобила, усмртио их је пуцајући из ватреног оружја. Тијела П.Г. и Н.П. ексхумирана су на гробљу Лав 2000. године.
У Сарајеву је током рата у БиХ убијено око 3.000 српских цивила, а око 1.700 их је тешко рањено, док су муслиманске снаге формирале 211 логора и мјеста заточења за Србе, пише у Извјештају Независне међународне комисије за истраживање страдања Срба у Сарајеву између 1991. и 1995. године.