Помозимо обнову манастира Врањина
Смјештен је на узвишици изнад ушћа ријеке Мораче у Скадарско језеро. Од три некадашње манастирске цркве сачувана је једна, посвећена Светом Николи.
Заједно са још неколико манастира на подручју језера, Врањина чини цјелину која се у народу са правом зове Зетска Света гора.
Манастир Врањина је саграђен по благослову Светог Саве, почетком 13. вијека, а саградио га је његов ученик Иларион, први епископ зетски.
Првобитни манастир је основан 1223. године и имао је три цркве, посвећене Светом Николи, Светом Сави и Успењу Пресвете Богородице.
Сачувана је само црква Светог Николе, а и она је више пута обнављана.
Највећи успон је имао у вријеме цара Душана у првој половини 14. вијека. Манастир је у то вријеме припојен српском манастиру Светог Архангела Михаила у Јерусалиму, чиме је цар Душан завршио идеју свог деда и оца краља Милутина и Стефана Дечанског.
Манастир Врањина је постао метох манастира Архангела Михаила и пола својих годишњих прихода одвајао је за издржавање ове светиње у Јерусалиму.
Манастир Врањина касније су даривале зетске династије Балшића и Црнојевића, о чему свједоче сачуване повеље. Кнез Иван Црнојевић је 1482. године, након губитка Жабљака и повлачења у брда, премјестио митрополију из дотадашњег сједишта Врањине, на Цетиње.
Током 16. вијека манастир је више пута страдао од Османлија. Одољевао је до 1714. године, када га Нуман паша Ћуприлић напада са великом војском и сравњује га са земљом.
Од тог времена манастир се готово никада није обновио.
Године 1843. Осман паша Скопљак у рату са Црном Гором, изненада је напао манастир Врањину и у крвавом окршају побио је све који су га бранили, заједно са игуманом и монасима и тада је манастир са црквом Св. Николе, поново сравњен са земљом.
Након Берлинског конгреса и ослобођења ових крајева од Османлија, књаз Никола је успио да уз помоћ цара Александра III Романова обнови манастир Врањину. Тада је изграђена нова црква Светог Николе на старом црквишту и велики конак, који је често служио и као двор владарске породице Петровића. Тада је урађен и иконостас.
По завршетку Другог свјетског рата манастир је поново почео да тоне у немаштину. Након смрти игумана Романа Вукмановића 1960. године манастир Врањина је поново опустио.
Данас је поново неопходна обнова манастира који се тренутно налази у фази адаптације, те су потребна средства.
Учествујте и ви у обнови нашег православног манастира Врањина сљедећим путем:
ЗА УПЛАТЕ ИЗ ИНОСТРАНСТВА:
ИМЕ: ПРАВОСЛАВНИ МАНАСТИР СВ. НИКОЛА ВРАЊИНА
ИБАН: МЕ25530005120006807023
SWIFT: MNBAMEPG
БАНКА: НЛБ БАНКА АД ПОДГОРИЦА
ЗА УПЛАТЕ ИЗ ЦГ:
ИМЕ: ПРАВОСЛАВНИ МАНАСТИР СВ. НИКОЛА ВРАЊИНА
БРОЈ РАЧУНА: 530-50537-13
БАНКА: НЛБ БАНКА АД ПОДГОРИЦА