latinica  ћирилица
24/12/2022 |  10:36 | Аутор: СРНА

Рађен: Српски повратници изложени бројним проблемима

Српско повратничко село Отишић једино у Сплитско-далматинској жупанији нема ријешен проблем водоснабдијевања, путне и стамбене инфраструктуре, рекао је предсједник Вијећа српске националне мањине у Врлици у Хрватској Жељко Рађен.
Врлика, Храм Архагела Михаила - Фото: СРНА
Врлика, Храм Архагела МихаилаФото: СРНА

Рађен је указао да је један од горућих проблема стока у власништву једне хрватске породице која несметано и бесправно пасе на српским повратничким имањима и наноси штету.

- То је стока из сусједног села Маовица, у власништву једне хрватске породице. Око 300 крава и 700 оваца, која дуго времена лута нашим селом без икаквог надзора, наноси огромну штету имањима српских повратника - рекао је Рађен.

Према његовим ријечима, у Врлици данас живи свега око 120 Срба, док у Отишићу, у Далмацији, има само једно дијете.

- Данас у Отишићу има само једно дијете које у школу иде у Книн, док је у неким прошлим временима Отишић имао двије школе у којима је било око 300 ученика - наводи Рађен.

Он је подсјетио да је у Отишићу прије рата живјело око 1.200 Срба, а данас их је 40.

- Врлика је једина општина у Сплитско-далматинској жупаније гдје је, према попису становништва, Срба више него претходних година, али само зато што је у паду број већинског становништва - објашњава Рађен.

Он је истакао да повратнички живот јесте тежак, али је позвао све оне који размишљају о повратку да се врате у Врлику и Далмацију.

- Услови јесу тешки, али треба се борити и радити, јер када би нас било више далеко би било лакше свима - нагласио је Рађен за Срну.

Српско село Отишић је смјештено између Врлике и Сиња, подно планине Свилаје на југоистоку и акумулационог језера Перуча.

Заузимајући простор површине 51 километар квадратни са 13 заселака и 1.200 становника прије рата, било је највеће село сињске општине.

Неколико десетина житеља Отишића вјерује да ће се у њихов завичај вратити живот, са поруком да је обнова духовности заправо обнова живота у Далмацији.

О томе свједочи и обнова храма Светог архангела Михаила који датира из 1889.године и Парохијског дома.