latinica  ћирилица
25/12/2022 |  16:53 ⇒ 20:00 | Аутор: РТРС

Да ли ће бити новог поскупљења нафте или ће се задржати постојеће цијене? (ВИДЕО)

Цијене нафте на свјетском тржишту порасле за више од два одсто у очекивању пада испорука из Русије и пада потражње у САД због најављеног леденог таласа. Да ли ће код нас бити новог поскупљења или ћемо се задржати на постојећим цијенама? Они који се годинама баве прометом нафте и нафтних деривата кажу да никада није било овако тешко дати предвиђања, али да би цијене које данас плаћамо требало да остану исте бар наредних седам дана.
Бензинска пумпа (Фото: Танјуг/ Зоран Зестић) -
Бензинска пумпа (Фото: Танјуг/ Зоран Зестић)

Никад више нивелација у једној години.

Директор Крајинапетрола Милован Бајић каже - познато је да БиХ потпуна зависи о увозу горива, а рафинерије од којих се снабдијевамо цијене су мијењале и по два пута дневно.

- Ове године се цијена мијењала најчешће откад ја радим, а радим 20 година у овој области. Преко 50 пута су биле нивелације, што на више, што на мање. На почетку године дизел је био 2,29, у једном моменту 3,58 као највиша цијена. Сада је 2,89 - навео је Бајић.

И ту би, сматра, требало да се задржи бар наредних седам дана, без обзира на то што је почетком седмице прогнозиран раст од око 10 пфенинга по литру. Давати прогнозе у овако неизвјесна времена, врло је незахвално. Само једна вијест је довољна да промијени околности на свјетском тржишту.

- Једна вијест је да се у октобру најавило смањење производње, друга је била да најављују да ће плаћања Русији бити ограничена на 60 долара по барелу и такве ствари направе хаос на тржиштима, каже Милан Грујић, економиста.

Посљедњи радни дан ове седмице барел је био око 82 долара . Мала тржишта, а цијели западни Балкан носи тај епитет, на ово само могу да климну главом и плате.

Подаци Спољнотрговинске коморе БиХ показују да смо за отприлике исту количину увезеног горива, у односу на 2020. годину, платили чак три пута већу суму. Ипак, потрошња не опада.

- Оно што није добро је што се потрошња анализира као потрошња становништва, много више него потрошња привреде. Ја бих био срећан да привреда троши вишеструко више него становништво, не само овог енергента, него енергената уопште - навео је Бајић.

У Привредној комори Српске ипак наводе – привредне активности биљеже раст од око 30 одсто, што због повећања обима производње, што због инфлације која је цијене погурала на горе. Истим темпом, каже Перо Ћорић, расте и потрошња енергената. Невоља је, каже, што се цијене тако често мијењају, а глобални ланци снабдијевања траже нове руте.

- Тако да ће сигурно проток роба ове врсте бити промијењен и да то неће бити путеви који су до сада били, да ће бити неких заобилазних, а ти нови заобилазни путеви су и дужи и компликованији, изискиваће и одређене трошкове - нагласио је Ћорић.

Како ће то бар дјелимично изгледати, могло би се знати за неколико дана. Наиме, Русија је најавила да планира забрану испоруке нафте земљама које захтијевају поштовање уведене граничне цијене нафте од 60 долара по барелу.