Минић: Већи аграрни буџет за 70 одсто доноси и веће могућности
Минић је навео да је овогодишњи износ аграрног буџета већи за готово 70 одсто и даје могућност адресирања многобројних изазова са којима се суочава сектор пољопривреде, али и они у вези са квалитетом живота у руралном подручју.
ПОСТИЋИ ШТО ВЕЋИ ОБУХВАТ КОРИСНИКА
- У оквиру подршке текућој производњи циљ нам је постићи што већи обухват корисника и што више малих и средњих произвођача увести у систем подршке тако што ћемо максимално смањити нивое достигнутог обима производње за остваривање права на подршку" - нагласио је Минић у интервјуу за Срну.
Он је као примјере тога навео смањивање услова за премију на овце са 100 оваца на 50 оваца, премије за јунице са три на двије у равничарском и једну у брдско-планинском, за крмаче са 10 на пет, те са 1,5 хектара пшенице на хектар.
Минић је најавио и могућност кориговања горњих лимита како би се стимулисали и они који се пољопривредом баве као бизнисом и осигурао и њихов опстанак на тржишту.
- То за наше потрошаче значи редовну снабдјевеност основним животним намирницама. Увешћемо и мјеру подршке по грлу, и то и за оне произвођаче који прерађују млијеко на газдинству, производе сир и који нису у систему откупа, јер досад нису били обухваћени подстицајним мјерама - рекао је Минић.
УВРСТИТИ ИНВЕСТИЦИЈЕ КОЈЕ ЋЕ ДОПРИНИЈЕТИ ВЕЋОЈ ЕФЕКТИВНОСТИ ПРОИЗВОДЊЕ
Према његовим рјечима, тежиште улагања око 40 одсто укупних средстава јесу капиталне инвестиције и дугорочна улагања у рурални развој.
- Намјера нам је повећати износ суфинансирања капиталних инвестиција нарочито за брдско-планинска подручја, за младе на селу, те уврстити све врсте инвестиција које могу допринијети већој ефективности производње. Такође, поред постојећих мјера руралног развоја намјеравамо ове године донијети и неколико нових мјера подршке које ће имати за циљ унапређење тржишне инфраструктуре, самозапошљавања, развоја предузетништва, развоја руралног туризма и друго - навео је Минић.
Он је навео да ће бити додатно повећана издвајања за мјере суфинансирања премије осигурања, као и за подршку производњи домаћег сјемена, а биће подржане и све инвестиције и истраживања која иду у правцу примјене нових технологија, дигиталних алата, аутоматизације радних процеса и слично како би се одговорило на недостатак радне снаге.
ВОЋАРСТВО - ОЧЕКИВАНА ВРИЈЕДНОСТ ПРОИЗВОДЊЕ ОД 200 МИЛИОНА КМ
Минић је истакао да на производњу у сектору воћарства и виноградарства, осим временских прилика /штете од мраза и града/, негативан утицај има и недостатак радне снаге који се покушава надомјестити што већим степеном аутоматизације радних процеса, као и да се предузимају мјере и активности у циљу превазилажења и побољшања постојећег стања.
Он је навео да укупни процијењени обим јесење производње у сектору воћарства и виноградарства износи око 331.000 тона на 15.000 хектара /око 1.500 газдинстава/, а да је очекивана вриједност производње око 200 милиона КМ.
Имајући у виду тренутно стање у пољопривредној производњи, одређене проблеме кад је у питању пласман производа и цијене репроматеријала, Минић је навео да су Влада Републике Српске и Министарство пољопривреде предузели мјере ради превазилажења и побољшања постојећег стања.
- Осим редовних мјера подршке, које се реализују кроз откуп воћа, подршку инвестицијама у заснивање нових засада, противградну мрежу, системе за наводњавање и друго, за воћарску и виноградарску производњу из Компензационог фонда Републике Српске одобрено је и исплаћено додатних милион КМ - рекао је Минић.
Он је додао да ће се у наредном периоду, осим редовних мјера подршке које ће због повећања буџета бити значајно веће, осмислити модел системске подршке развоју сектора воћарства које је у стагнацији посљедњих година.
- У том смислу, очекујемо допринос наших научних, савјетодавних и стручних институција, као и организација произвођача - истакао је Минић.
ОДОБРЕН НОВИ КРЕДИТ ОД 19 МИЛИОНА ЕВРА ЗА ПРОЈЕКТЕ ЗАШТИТЕ ОД ПОПЛАВА
Ресорни министар навео је да је, када је ријеч о плановима за ову годину, након успјешне реализације претходног кредита, Европска инвестициона банка одобрила нови кредит за пројекте заштите од поплава у Републици Српској у износу од 19 милиона евра.
Минић је прецизирао да ће тим кредитом бити финансирани пројекти санације дијела корита ријеке Врбас у Бањалуци, санација ријеке Милошевице у Приједору, санација црпних станица поред ријеке Саве, почетак изградње Дринског насипа у Семберији и друге мјере.
- Такође, неке мјере биће финансиране у оквиру Програма интегралног развоја коридора ријека Саве и Дрине путем Јединице за координацију пољопривредних пројеката у укупном износу од око 30 милиона евра. Са тим средствима биће финансирана регулација дијела водотока Врбаса у Бањалуци, реконструкција водотока Гомјенице у Приједору, реконструкција Главног ободног канала у Бијељини и још неке мјере - навео је Минић.
Он је подсјетио да је ресорно министарство са Јавном установом "Воде Српске" у протеклом периоду, а нарочито након великих поплава из 2014. године, обезбиједило више од 250 милиона КМ финансијских средстава и уложило максималне напоре да водозаштитне објекте рехабилитује, догради и доведе у стање да се обезбиједи висок ниво заштите становништва и привреде и значајно смање ризици од поплава у Републици Српској.
- У прошлој години Влада Српске је обезбиједила 1.664.661 КМ за санацију приступних путева на Савском насипу на подручју града Градишке, 3.107.754 КМ за хитну санацију и реконструкцију заштитних водних објеката на територији градова Бањалуке, Приједора, Градишке, Лакташа и општине Србац, као и 6.700.000 КМ за наставак чишћења мелиорационе мреже на дијелу територије поплавног подручја Дубичке равни, Лијевча поља и Ножичко-србачке равни, односно територији града Градишка - навео је Минић.
Ту спада и 1.500.000 КМ за реконструкцију електроенергетских објеката и црпних станица на сливу ријеке Саве, 500.000 КМ за чишћења корита ријеке Дрине и санације рушевних обала на подручју града Бијељине, 1.204.081 КМ за санацију и чишћења Западног латералног канала у општини Модрича, 652.069 КМ за регулације ријеке Врело у општини Чајниче, те 750.000 КМ за хитну санацију штете настале након поплава на подручју Козарске Дубице, истакао је Минић у интервјуу Срни.