latinica  ћирилица
21/01/2023 |  14:50 ⇒ 19:35 | Аутор: РТРС

Благојевић: За Милорада Додика не може, а за Дениса Звиздића може

У јучерашњој одлуци Уставног суда БиХ донијетој по захтјеву Дениса Звиздића за оцјену уставности одредаба Закона о застави БиХ, испод радара домаћих медија, и свеколике овдашње јавности, па и оне стручне, промакла је једна веома важна чињеница која свједочи о двоструким аршинима у поступању Уставног суда БиХ, зависно од тога да ли му се обраћа Милорад Додик или Денис Звиздић, рекао је за РТРС Милан Благојевић, професор Уставног права.
Милан Благојевић - Фото: РТРС
Милан БлагојевићФото: РТРС

- Наиме, у Одлуци број У-23/22 од 20. јануара 2023. године Уставни суд БиХ је, по захтјеву Дениса Звиздића, одлучио да одредба члана 5. Закона о застави БиХ, која говори да се та застава истиче на зградама "заједничких институција БиХ" наводно није уставна, односно да ријеч "заједничких" није у складу са Уставом БиХ - истиче Благојевић.

Међутим, наводи Благојевић, недуго прије тога Уставни суд БиХ је, када је рјешавао по захтјеву Милорада Додика, донио одлуку број У-11/19 од 15. јула 2021. године, којом је одбио захтјев Додика и утврдио да је Закон о измјенама и допунама Закона о застави БиХ у складу са Уставом БиХ.

- Донијевши овакву одлуку тада, Уставни суд БиХ тиме, суштински посматрано, ниједног тренутка није довео у питање одредбу члана 5. наведеног закона, да се застава БиХ истиче на зградама "заједничких институција БиХ" - сматра Благојевић.

На ово указује због два разлога.

- Наиме, у члану 2. Закона о измјенама и допунама Закона о застави БиХ, који је био предмет одлучивања Уставног суда БиХ у јулу 2021. године, јасно је било прописано да ће се новчаном казном казнити и свака "неупотреба заставе БиХ сагласно одредби члана 5. Закона", а то значи да ће се казнити свако ко не употријеби ту заставу на заједничким институцијама БиХ - наводи Благојевић.

Истиче да је Уставни суд БиХ у јулу 2021. године имао право да одлучује о овом питању, сагласно члана 31. Правила тог суда.

- Наиме, у члану 31. Правила Уставног суда БиХ је прописан обим одлучивања тог суда тако што је речено да: "При одлучивању Уставни суд, у правилу, испитује да ли постоје само оне повреде које су изнесене у захтјеву". Чињеница је да  Додик у свом захтјеву није доводио у питање уставност ријечи "заједнички" у Закону о застави БиХ, за чим није ни било потребе јер употребу те ријечи у закону или њену употребу на било који други начин не забрањује ниједна одредба Устава БиХ - каже Благојевић.

Другим ријечима, сматр Благојевић, употреба ријечи "заједнички" у закону не би била у складу са Уставом БиХ само када би тај устав прописивао њену забрану. Али, како наводи Благојевић, Устав БиХ ту забрану није прописао ниједном својом одредбом.

- Међутим, од те чињенице за потребе овог текста важније је то што члан 31. Правила Уставног суда БиХ апострофираним ријечима "у правилу" даје право том суду да увијек, па и у јулу 2021. године, може да изађе из наведеног правила о обиму свог одлучивања, те да и тада каже да је ријеч "заједничке" наводно неуставна - рекао је Благојевић.

Упркос томе, додаје Благојевић, Уставни суд БиХ у јулу 2021. године ниједном ријечју у свој одлуци број У-11/19 није довео у питање уставност члана 5. Закона о застави БиХ и ријечи "заједничке институције БиХ" садржаних у том члану.

- Тиме је Уставни суд БиХ у јулу 2021. године у ствари рекао и да те ријечи нису супротне Уставу БиХ - закључио је он.

Међутим, када Денис Звиздић тражи од истог суда да каже да ријечи "заједничке" нису у складу са Уставом БиХ, Благојевић наводи да онда Уставни суд БиХ мијења политику одлучивања па удовољава Звиздићевом захтјеву.

- Другим ријечима, када Милорад Додик поднесе захтјев за утврђивање неуставности закона, онда је закон у складу са Уставом БиХ, али ако Денис Звиздић то тражи, е онда се Звизидићев захтјев усваја и каже да закон није у складу са Уставом. Не ваља то, таква работа суда очигледно крши правну сигурност, а тиме и владавину права. У коначном, таквим понашањем руши се устав - закључио је Благојевић.