Требињац Никола Шишић клесарски занат наслиједио од дједа (ВИДЕО)
Мало ко у Требињу није чуо за Николу Шишића, клесара из Поповог поља који је шест деценија живот писао каменом и стварао све што очи виде. Прошло је годину од упокојења дједа Николе, а на његово мјесто у радионици дошао је унук Никола.
Осим имена и презимена двадесетдвогодишњи Никола Шишић од дједа је наслиједио љубав према камену, мајсторске руке, чврст карактер; Бучне машине за камен на сеоском имању у Долу нису дуго стајале угашене.
- Послије дједове смрти жао ми је било да оставим машине да пропадају да ово све труне,одлучио сам се на тежи корак јер овај посао није баш лаган ни психички ни физички, да обновим те машине и да наставим даље да окрећем тај точак који је дједа започео - прича Никола.
Са мајсторлуком у генима Никола је имао прилику да занат "пече" учећи од најбољег. Гледао је и памтио све.
- Научио сам највише како се обрађује камен, како препознати који камен је здрав који није, обрађивање штокованог камена, шпицаног камена, израда споменика, он ме највише научио како да будем добар човјек и како да се понашам са људима да према сваком гајим пријатељска и људска осјећања - додао је Никола Шишић.
Највећа награда за рад, каже млади клесар није новац, већ охрабрења и комплименти људи који кажу да у њему препознају рад и лик дједа Николе.
- Поручио бих младим да се не стиде своје традиције, да је његују и чувају јер ће доћи вријеме када ће то бити од великог значаја, жуљева на рукама има, али не смета ми - закључио је Никола Шишић.
Из сваке поре овог младог Требињца исијава радост, доброта и васпитање које је добио у насљеђе. Не прође ни дан, а да се Никола не присјети дједових ријечи, савјета, заједничких тренутака и дана када му је ова радионица била играоница. Његов, али и задатак свих будућих Шишића, каже, биће очување породичне традиције.