

Тридесет година од страдања Срба у акцији "Масленица"
Документациони-информациони центар "Веритас" подсјећа да су у агресији хрватских снага на јужне дијелове Републике Српске Крајине убијене 34 жене и троје дјеце.
Међу жртвама је и 65 добровољаца са простора Србије и БиХ, који су
дошли на Равне Котаре да заједно са домицилним Србима бране њихова вјековна огњишта.
- До сада је расвијетљена судбина 337 лица, док се на евиденцији несталих води још 11, од којих је шест цивила, међу којима су три жене - саопштено је из Веритаса.
Из "Веритаса" напомињу да се један од тежих злочина десио првог дана агресије на превоју Мали Алан на Велебиту, у непосредној близини осматрачнице УНПРОФОР-а, када су припадници хрватске специјалне полиције из засједе убили и масакрирали 22 припадника Српске војске Крајине са подручја Грачаца.
У "Веритасу" наводе да су овај масакр починили припадници Петог вода из састава "Алфе", којима је командовао Милијан Бркић, звани Васо, донедавни замјеник предсједника ХДЗ-а и потпредсједник Хрватског Сабора у претходном сазиву.
У саопштењу се додаје да су операцију "Масленица" извели хрватски генерали Јанко Бобетко, Анте Готовина, Анте Росо, Мирко Норац и Младен Маркач, уз знање и одобрење тадашњег предсједника Хрватске и врховног комаданта хрватских оружаних снага Фрање Туђмана.
Начелник артиљерије, од чијег је дејства страдао велики број цивила на подручју општина Беновац и Обровац, био је генерал Агим Чеку, каснији премијер у влади самопроглашеног Косова.
"Иако је агресија извршена на заштићену зону УН-а и пред очима многобројних припадника Унпрофора, до сада ни пред међународним, а ни пред домаћим судовима, нико није процесуиран за почињене злочине над Србима у овој акцији", напомињу из "Веритаса".
Током акције "Масленица" протјерано је више од 10.000 Срба, чија је имовина опљачкана, а уништени су и православни храмови.
Највише су страдала српска села Ислам Грчки, Кашић и Смоковић, као и етнички мјешовита села Мурвица, Црно, Земуник Горњи, Пољица и Ислам Латински.
Према попису становништва у Хрватској из 1991. године, у Кашићу је живјело укупно 765 становника, од којих 757 Срба, у Смоковићу 1.029, од тога 989 Срба, а у Исламу Грчком 1.139 житеља, од којих је 991 лице било српске националности.
Тридесет година касније, према попису становништва у Хрватској из 2021. године, у Кашићу је живјело 69, у Смоковићу 162 и у Исламу Грчком 150 становника, и то без ознаке националне припадности.