Ко контролише долазак радника, али и појаву лажних боловања? (ВИДЕО)
Ко контролише долазак радника, али и појаву лажних боловања?
У Универзитетско-клиничком центру Српске тврде да немају оних који не долазе на посао, јер свакодневно врше провјеру. Контролише се долазак љекара ,медицинских сестара али и немедицинског кадра.
- Свеске/протоколи, гдје се уписује сваки запослени, када је дошао и у колико сати, да ли ради редовно вријеме, да ли је у приправности, дежурство, а то се сваког мјесеца предаје у нашу Службу, ради обрачуна плате - каже Владо Ђајић директор УКЦ-а Републике Српске.
Сличне контроле обављају се у Требињу и Приједору и кажу да нема мјеста за ванредне провјере. Како је у болницама у Добоју, Источном Сарајеву и Бијељини одговор нисмо добили. Ни о мјерама за нераднике - одговора нема из ресорног министарства.
- Контрола се проводи редовно преко руководилада, Служби и посебно мјесечно приликом обрачуна нето плата - каже Милош Марјановић, в.д. ЈУ Приједор.
Директор Болнице Требиње Недељко Ламбета додаје да ни медицински, ни немедицински радник није изостајао с посла и сугурно је да би тада комплетан процес рада трпио.
Недолазак на посао није једини проблем за институције. Све је више лажних боловања. На то су указали и из неких синдикалних организација, па су и ту затражене одређене провјере. На основу клиничке слике пацијента - породични љекар боловање може отворити до 28 радних дана. Међутим, дешавају се и злоупотребе
- Уколико је неопходно да боловање траје дуже од 30 дана, што се утврђује путем додатних процедура - пацијент се утврђује на првостепену комисију - пацијент се упућује на првостепену комисију неспособности за рад - сматра марина Јотић Ивановић специјалиста породичне медицине, Добој.
Специјалиста породичне медицине, Бањалука Раде Дујаковић додаје да међутим, свугдје тамо гдје уоче неправилности, покушавају да интервенишу.
- Наравно, ту је могућност до мјесец дана злоупотребе, а већ након тога, то је надлежност комисије и ако неког комисија више на боловању држи дужи временски период - ми смо ту немоћни - додаје он.
Ту онда морају реаговати Завод за медицину рада и Фонд здравственог осигурања.
- Ми као здравствена установа највише се реферишемо, већ искључиво медицинским индикацијама - да ли неко има медицинску документацију која може да потврди, да ли је неопходна да он заиста буде на боловању. Немамо ту надлежност да вршимо контролу на терену - истакао је Огњен Перазић из Завода за медицину рада и спорта Српске.
Из Фонда, за одговоре о овој теми нису нам обезбиједили саговорника, па су нам у саопштењу објаснили да је било послодаваца са захтјевима за ванредну оцјену боловања радника и да на то имају право када сумњају у вјеродостојност .Тако да је и према овоме - све на послодавцима.