Дрецун: Србији мjесто у евроатлантском партнерству, договор са Западом да почива на договору око КиМ
- Ми сада имамо подјелу свијета – бирамо пол моћи на коме ћемо се налазити, а то је евроатлантски пол моћи, јер ми нисмо у Азији. Нама је неопходно да направимо стратешки геополитички договор са Западом. Наше мјесто је ту у евроатлантском партнерству. Договор са Западом може да почива на камену темељцу – договору око тзв. Косова. Тиме не мислим да би требало да престанемо да се ослањамо на Русију и да су нам и Русија и Кина потребне због Савјета безбедности, пошто нећемо да омогућимо тзв. Косову чланство у ЕУ - истакао је Дрецун.
Он се осврнуо на изјаве специјалног саветника америчког Стејт департмента Дерека Шолеа и оцијенио да оне указују "на могућност да се и око чланства у међународним организацијама постигне неко рјешење".
Дрецун је нагласио да би била могућа три корака. Први, основни споразум који не би укључивао међусобно признање, али би ставио тзв. Косово на евроатлантски пут - што је синтагма која подразумијева улазак у НАТО.
- То значи да је циљ Запада да се Србија не противи да се тзв. Косово учлани у неке европске организације, као и да се сломи отпор пет чланица ЕУ које се противе чланству самопроглашеног Косова - додао је Дрецун.
Он је изјавио за Н1 да ће се након вечерашњег обраћања предсједника Србије Александра Вучића јавности сазнати да ли је било корекција француско-њемачког предлога за КиМ у односу на првобитни приједлог који је и он имао прилике да види.
- Занима ме да ли су направљене корекције и да ли су оне суштинске - рекао је Дрецун и додао да је тај приједлог само концепт о коме би Србија требало да дискутује, али да није ултиматум и да је о њему могуће постићи консензус у јавности.
Које тачке споразума су спорне за Србију?
Дрецун је навео и које тачке споразума су спорне за Србију па је рекао да је у првобитном приједлогу спорно то што се каже да се Србија неће противити чланству Косова у свим међународним организацијама, а не каже се којим и истакао да то онда значи да се односи и на Уједињене нације.
Као спорно је навео и то што се у приједлогу каже да би уговорне стране требало да поштују територијални интегритет и суверенитет, право народа на самоопредјељење, да обје стране признају пасоше.
- Ту се заправо од Београда тражи да не призна да јуре лажну државу Косово, али да је третира као међународни субјект, односно да се према њима односимо као према држави - рекао је Дрецун уз оцјену да су ове двије ствари најспорније.
Истакао је и да у тачки 7 приједлога нема спомињања Заједнице српских општина, већ се говори о одређеној самоуправи за Србе која је, према његовој оцјени доста немушто дефинисана.
Нагласио је да је српска страна рекла да можемо да наставимо дијалог и да се Срби врате у институције тек када се формира ЗСО и додао да је и америчка страна та која инистира на ЗСО, али да Курти избјегава и да спомене ту обавезу Приштине.
"Њемачко-француски приједлог само концепт"
Дрецун је навео и да је послије изјава америчких званичника Дерека Шолеа и Габријела Ескобара јасније да би њемачко-француски приједлог требало да буде основни споразум и да ће се послије њега наставити разговори, укључујући и друга питања и да би се послије неколико споразума дошло до коначне верзије.
Оцијенио је да је "ово само концепт“ због кога се у јавности појавила велика напетост и отвориле многе дилеме.
Упитан да ли би Србија требало да потпише споразум о њемачко-француском приједлогу, Дрецун је одговорио да "ми треба о њему да разговарамо".
Указао је и да је "јавност осјетљива на оно што се дешава на КиМ, да је лако изазвати нереде и протесте због тога, те да би унутрашња дестабилизација Србије дестабилизовала читав регион што није интерес Запада"
- Зато се нуди нешто што је нацрт, а ми би требало да прихватимо да се дискутује о њему постављајући своје црвене линије - поручио је Дрецун.