Жанка Стокић - незаборавна "Госпођа министарка"
Жанка се са 14 година удала за једног зајечарског абаџију. Међутим, "побјегла" је са позоришном трупом.
Муж је први пут успио да је /батинама/ врати кући, али је други пут младу Жанку узео у заштиту глумац Аца Гавриловић, који је касније постао њена велика љубав.
Њене запаженије улоге су Тоанета у "Уображеном болеснику", Дорина у "Тартифу", Нера у "Подвали", Стана у "Станоју Главашу".
Али, Жанка је посебно бриљирала у Нушићевим дјелима као Сарка у "Ожалошћеној породици", Јулишка у "Путу око свијета", Мица у "Власти" и Живка у "Госпођи министарки".
Жанка је за четврт вијека умјетничког рада доживјела разна признања.
Остало је записано да је од десет часова прије подне до два по подне примала честитке у скадарлијској кафани "Два јелена".
Поклони су били необични, па је, између осталог, добила обвезнице ратне одштете, џак са двије хиљаде "стопараца", кученце у корпи од цвијећа. Предато јој је и 160.000 динара у готовом новцу.
Живјела је окружена својим псима и канаринцима, а ни болесна није одбила да кумује мечићима у зоо-врту.
Жанка је имала проблем са дијабетесом и набавком инсулина. Зато је током рата учествовала у позориштима "Весељаци" и "Централи за хумор" у програмима Радио Београда који је био под њемачком управом... Те емисије су ишле након читања вијести и објава њемачког команданта града, због чега ју је касније комунистичка власт теретила.
Жанка је изведена пред Суд за суђење злочина и преступа против националне части 3. фебруара 1945. године. Послије дужег вијећања, осуђена је на осам година губитка националне части. Није имала браниоца, чак ни по службеној дужности.
Казна је била и друштвено користан рад и одређено јој је да чисти улице.
У молби за помиловање, двије године касније, навела је да је током рата крила у свом стану Кочу Поповића и Самуила Пијаде /брата од стрица Моше Пијаде/, те породицу Флоре.
Министар правосуђа Србије Душан Братић предложио је да се казна смањи, износећи, између осталог, да је "оптужена већ годинама безопасна по друштво".
У љето 1947. године посјетио ју је велик српски глумац и колега Миливоје Живановић и саопштио - да јој је све опроштено.
Жанка Стокић преминула је 1947. године.