Кошарац: Дијелови међународне заједнице и бошњачке политичке елите - фалсификатори историје
- Поредити демократски донесене одлуке легитимних политичких представника српског народа са атацима и убиством српског свата /Николе Гардовића, 1. марта на Башчаршији/, рекао бих да је само доливање уља на ватру и сврставања неких странаца, који самозвано долазе у БиХ, на само једну страну, што је потврда њиховог узајамног дјеловања са политичким Сарајевом, супротно интересима српског народа у БиХ - рекао је Кошарац.
Република Српска, истиче Кошарац, створена је на демократски начин, 9. јануара 1992. године, прије трагичног сукоба у БиХ, као одговор на политику тадашњег муслиманског лидера Алије Изетбеговића и његових коалиционих партнера, али и с циљем очувања слободе српског народа и његовог организовања у демократском капацитету, како би кроз државну заједницу Срби остваривали своја права на територији тадашње БиХ, а потом Републике Српске.
Према његовим ријечима, 1. март 1992. године, који је као догађај обиљежио почетак рата у БиХ тако што је српски сват убијен на Башчаршији само зато што је носио српску заставу, био је јасан показатељ и очигледна порука шта ће све Србе у Сарајеву, али и широм БиХ задесити на подручјима под контролом муслиманских радикалних власти и полицијских и паравојних јединица, са СДА на челу.
- Ми, Срби, веома добро знамо колико је наше браће и сестара страдало у муслиманским логорима само зато што су имали српско име и презиме. И онда, када смо били спремни да на коректан и адекватан начин причамо о догађајима током рата у БиХ, сваки пут би се неки странци, тзв. међународни званичници, петљали у наше намјере да на универзалан начин сазнамо и сагледамо шта се то све догађало од 1992. до 1995. године - каже Кошарац.
Он наглашава да се ратни догађаји у Сребреници не могу посматрати у уском контексту тог градића, јер је потребно видјети шта се десило Србима који су на том подручју претходно страдали у том кризном времену.
Према његовим ријечима, нажалост, у БиХ још има оних странаца који се по сваку цијену стављају на страну муслиманских структура и који сваки пут покушавају да креирају неку нову истину која нема никавих поузданих елемената или доказа за евентуалну кривицу припадника српског народа.
- Ми ћемо и даље, у складу са Уставом Републике Српске и демократским принципима и даље бити окупљени око институција Српске, тако да ћемо на још достојанственији и свечанији начин славити и обиљежавати 9. јануар - Дан Републике Српске, односно Светог Стефана. Жеља нам је да сваки пут изнова покажемо да је Република Српска отворена за сваког доброг Бошњака, Хрвата, Србина и осталих, јер има изграђене демократске капацитете и власт, на својој територији и са својим становништвом, и јер жели да очува опстанак српског народа на овом подручју, као и његов конститутивни и демократски статус у БиХ - поручио је Кошарац.
Кристијан Шмит је за телевизију "Н1" изјавио да је убијеђен да ће наредни 9. јануар "изгледати другачије", те да ће због "људи који су од 1991. до 1995. године трпјели", покренути одређене ствари и да у томе неће попуштати.
Иако је Скупштина српског народа прогласила стварање данашње Републике Српске прије било каквих међунационалних сукоба и почетка грађанског рата у БиХ, Шмит тврди да је 9. јануар "настао на жртвама и терету који носе жртве Сребренице".
Република Српска основана је 9. јануара 1992. године под првобитним називом Српска Република БиХ.
Основали су је српски посланици у тадашњој Скупштини БиХ, након што су прегласани у кључним питањима која су се тицала опстанка Југославије и након што су припадници друга два народа кренули у сецесију мимо воље Срба који су имали конститутивни статус.