latinica  ћирилица
27/01/2023 |  11:51 ⇒ 13:13 | Аутор: РТРС

Бањалучки професори у престижном научном часопису: Људски потенцијал је кључ свега

Осјећај је прелијеп, јер се вишегодишњи рад исплатио на прави начин и постигли смо резултат на који смо поносни. Највеће заслуге треба да иду Младену Велетићу, који је најмлађи доктор наука Електротехничког факултета у Бањалуци, каже за БЛ портал доцент на овом факултету Митар Симић, који је заједно са Младеном постао дио међународне групе научника и стигао до престижног америчког научног часописа "Кемикал ривјус".
Бањалучки професори -
Бањалучки професори

- Средином 2020. године ме позвао Младен Велетић да се укључим у један међународни тим истраживача који би писао рад о импланатима са интегрисаним сензорима. Он је сада је запослен на Факултету информационих технологија и електротехнике Норвешког универзитета наука и технологије, као и у Универзитетској болници у Ослу. Међутим, задужен је и за неке предмете на мастер студијима на нашем факултету, тако да смо остали у контакту и увијек смо тражили могућност да сарађујемо - наводи Симић.

Митар Симић

Тако су у јуну 2020. године почели са прегледом литературе и направили структуру рада, који је касније освануо у реномираном, америчком, научном часопису са темом "Имплантати са сензорским могућностима".

Поред Велетића и Симића у писању овог рада учествовали су Есанул Хоке Апу са Савезног универзитета у Мичигену, Јакоб Бергсланд из Универзитетске болнице у Ослу, Илангко Баласингам са Норвешког универзитета науке и технологије и Универзитетске болнице у Ослу, Кристофер Контаг са Савезног универзитета у Мичигену, те Нуредин Ашамаки са Универзитета у Калифорнији, Савезног универзитета у Мичигену.

Симић напомиње да је част бити дио таквог тима и да сарадњу са Велетићем наставља, па већ планирају заједничка истраживања и у будућности се надају новим успјесима.

- Мислим да се права вриједност овог рада огледа, прије свега, у оствареној сарадњи са истраживачима из Норвешке и САД. Људски потенцијал је нешто што се не може купити и на томе треба непрестано радити. Надамо се да на овоме нећемо стати и да ћемо у предстојећем периоду показати да овај регион, Универзитет у Бањалуци и Електротехнички факултет могу да дају значајан допринос у области научноистраживачког рада - истиче Симић.

На тај начин омогућиће се Универзитету у Бањалуци, као и самом Електотехничком факултету, још боље рангирање на свјетским листама и подизање угледа, што би могло резултирати и већом заступљеношћу у расподјели средстава из међународних грантова за набавку опреме и научноистраживачки рад.

Импланти са сензорским могућностима су значајни прије свега због старења људске популације и повећаног броја хируршких процедура које се изводе, па је све већи број биомедицинских уређаја који се смјештају у тијело људи.

- Иако су предности имплантата значајне, постоје и одређени ризици, јер присуство страних објеката у људском тијелу може довести и до компликација које могу бити непримијећене све док не буде прекасно. С друге стране, актуелни развој сензорских рјешења омогућава рано откривање и веома малих промјена на имплантима, па се уз поуздан пренос сигнала омогућава праћење у реалном времену. То повећава њихову поузданост али и сигурност за корисника. Ми смо у раду обрадили кардиоваскуларне, неуралне и ортопедске импланте, као и сензоре који се са њима интегришу - објашњава Симић и напомиње да је овај рад битан како у Републици Српској, тако и у свијету.

Извор: bl-portal.com