latinica  ћирилица
27/01/2023 |  15:44 ⇒ 15:51 | Аутор: СРНА

Шупут: Висока ликвидност и капитализованост банкарског сектора

Директор Агенције за банкарство Републике Српске Срђан Шупут рекао је да цјелокупну прошлу, па и први мјесец ове године, упркос свим дешавањима у свијету и на овдашњем финансијском тржишту, карактерише висока ликвидност и капитализованост банкарског сектора.
Срђан Шупут - Фото: СРНА
Срђан ШупутФото: СРНА

- То је резултат тога да су банке мало закочиле и успориле кредитирање, прије свега привреде, односно реалног сектора. Сви показатељи из прошле године показују да су банке највише кредитирале становништво путем кеш и ненамјенских потрошачких кредита, те једним дијелом стамбених кредита - рекао је Шупут у интервјуу Срни.

Он је појаснио да је лани било знатног осипања депозита становништва, али да су се они данас потпуно вратили у банке.

- Према нашим незваничним подацима, они су закључно са крајем 2022. већи него на почетку наведене године - рекао је Шупут.

Он је рекао да се Агенција у протеклом времену активно бавила растом еурибора и каматне стопе као посљедице сукоба у Украјини.

- Доносили смо одговарајуће мјере, а све у смислу да терет кризе не буде пребачен само на леђа корисника кредита, привредника и становника. Односно да дио тог терета поднесу и банке. Наше одлуке биле су правовремене у циљу да грађанима и правним лицима помогнемо у вези са кредитима са варијабилном каматном стопом - рекао је Шупут.

ПОРАСЛЕ ЦИЈЕНЕ НЕКРЕТНИНА

Он је рекао да тражња за стамбеним кредитима на овим просторима никада није пала, већ да расте, те да је евидентно да су цијене некретнина на том плану порасле.

- Банке су се ту мало преоријентисале да одобравају веће износе кредита, а главно је да ли узимате кредите са фиксном или варијабилном каматном стопом. У принципу банке су се сада оријентисале највише на промјењиве или варијабилне каматне стопе, иако сва конкуренција није отишла у том смјеру, већ су велике банке из међународних групација остале на фиксним стопама. Банке са сједиштем у Српској су се сада већ мало поново преоријентисале на фиксне стопе које су нешто скупље и веће, али су много сигурније за клијенте. Тако да смо од половине године имали пребацивање банака на варијабилне, а већ у посљедњем кварталу прошле године на фиксне каматне стопе - рекао је Шупут.

Он је рекао да проблеме у складу са актуелним дешавањима у Украјини и слично ствара висока инфлација не само у Српској и БиХ, већ и цијелом свијету.

- Велико питање и за нас јесте оно које се односи на долазак свјежег капитала за привреду. Јер уколико стану привреда, производња и извоз, биће проблем и за банке, кредите, становништво и привреду. Инфлација је велики проблем, присутан у цијелом свијету и код нас, али не видим могућност да она буде галопирајућа на начин који се на овом простору дешавао деведесетих година прошлог вијека - рекао је Шупут.

Он је рекао да су његове личне процјене да би актуелна инфлација могла да се почне смиривати тек у трећем или четвртом кварталу ове године.

- Као економиста сматрам да док год великим силама погодује оваква ситуација за развој њихове економије, буџета и слично неће доћи до побољшања за "мање" економије као што је наша која је зависна - рекао је Шупут.

БАНКЕ СЕ ПЛАШЕ КРИЗЕ

Он је оцијенио похвалним што Влада Српске бројним мјерама повећава плате и фискалну дисциплину, те реагује правовремено на раст цијена како би се смањили удари кризе.

- Свакако, не би било лоше да се промијени "ригиднија" политика банака када је ријеч о кредитирању. Оне су доста затегнуте, плаше се кризе, желе да воде рачуна о сваком улагању. То није добро, утицаће на њихов профит али и економију Српске. Ипак, очекивати је да се у ближем окружењу крајем године виде позитивни помаци, а тек наредне године да видимо ефекте за Српску и БиХ - појаснио је Шупут.

Он је рекао да у погледу трговачког повећања цијена у кризама увијек има "лова у мутном".

- Можда ће у том смјеру најбољи показатељ бити крај овог мјесеца или када у марту изађу званични биланси успјеха појединих фирми па да видимо колико су које од њих направиле нето профита и повећале своје укупне приходе, те колико су заправо повећани њихови расходи. Повећања расхода је због инфлације било, али не толико, иако су многи искористили ову прилику да направе додатан профит. Немам ништа против да се он прави, али онда морате да га распоредите на веће плате, улагања, нове технологије и не присвајате га само себи - навео је Шупут.

Он је додао да је Српска на том плану контролисала ствари колико је могла и да ће с тиме наставити.

Шупут је рекао да је битно да у Српској и БиХ домаће и стране банке на тржишту послују добро, поштују корпоративно управљање, законе, повећавају плате, стварају профит, имају вишак ликвидних средстава, те кредитирају државу, привреду и становнике.

- У изазовној смо 2023. години. Агенција ће радити и на изради одређених подзаконских аката да помогне банкама али и клијентима да актуелну кризу преброде. Бавићемо се каматним стопама, тарифама и накнадама. Желимо да заштитимо грађане и клијенте. Стално причамо с банкама како да им олакшамо пословање у смислу да лакше кредитирају и раде што је наша мисија, визија и циљ. Држаћемо се закона, европских директива, бранити и чувати независност Агенције. Грађани не треба да страхују, али свакако треба да читају уговоре које потписују - рекао је Шупут.

САЧУВАНА ФИНАНСИЈСКА СТАБИЛНОСТ

Он је рекао да је прошла година на финансијском тржишту Српске и БиХ била тешка и изазовна, али да су Српска и њене институције успјеле и да у смислу сукоба у Украјини превазиђу "увезени" проблем са бившом Сбербанком и садашњом Атос банком који је првобитно уздрмао повјерење и стабилност финансијског сектора.

- Српска и њене институције су на том плану сачувале финансијску стабилност, чиме је удар те кризе, увезене у БиХ, ријешен - рекао је Шупут.