Омаж великом пјеснику Чарлсу Симићу
Амерички пјесник српског поријекла добитник је највећих књижевних награда, од Пулицерове, признања "Волас Стивенс", "Едгар Алан По", до Мекартуровог фонда (познатог као "награда за генија").
Добио је Симић и најзначајнија признања за поезију, као што је Поета лауреатис Конгресне библиотеке Вашингтона, која су му обезбиједиле мјесто у америчком пантеону.
Током скупа, на коме су говорили Вида Огњеновић, Радмила Лазић, Весна Рогановић, Слободан Зубановић, Дејан Ђуровић и Гојко Божовић, речено је да ће Симићево стваралаштво још дуго провоцирати и надахњивати књижевне тумаче.
Огњеновићева је испричала како је упознала Симића седамдесетих година у САД и како га је увијек доживљавала као човјека који на јединствен начин разумије поезију, што је показивао у својим есејима и непосредним разговорима када би почео да тумачи нечију пјесму.
- Говорити о поезији Чарса Симића није ни лако, ни захвално, али је зато врло инспиративно и провокативно, као и читање његових пјесама - рекла је књижевница Радмила Лазић.
- Његове пјесме су лавиринти са пуно изненађења, открића на која наилазимо вребају са свих страна држећи наш дух у приправности. Ништа у његовој поезији није као што се на први поглед чини. Тајна његове пјесме је у вишезначности - навела је она.
Лазићева је примијетила да је Симићев пјеснички свијет затечен у својој необичности, испуњен надреалним ситуацијама и надреалним визијама, стварнији од појавног свијета. То је свијет који гледамо у мислима и свијет који свакодневно гледамо, говорио је пјесник.
Зубановић је прочитао три пјесме које је написао у част свог колеге и пријатеља Чарлса Симића. Он је испричао анегдоту која се догодила недавно преминулом пјеснику, а коју му је повјерио када је послије 50 година дошао у Београд.
- Испричао ми је да је као дјечак случајно разбио прозор у Улици мајке Јевросиме гдје је живио, а онда је послије пола вијека нашао прозор у истом стању као што га је оставио - казао је Зубановић.
- Историја, или боље рећи рат, обиљежили су дјетињство пјесника и унијели су у његову поезију трајну тему и трајну аверзију према политичарима и историји, са којима ће се обрачунавати најубојитијим пјесничким средствима иронијом, подсмјехом и сарказмом - рекла је је Лазићева.
- Једна од његових најпознатијих пјесама "Мотел Рај", настала деведесетих година, говори о крвавим пошастима које су нам приредили они који о рату говоре као о магичном љубавном напитку. Симићева поезија настала је на крхотинама стварног свијета, на крилима имагинације, у њој се смјењују гротескне, фантазмагоричне и апсурдне слике постојања и непостојања. Он их уједињује служећи се врстом интелектуалне виспрености, домишљатости, ерудиције, бизарним и духовитим обртима. Поезија Чарлса Симића је не само цијењена од критике, него и омиљена код читалачке публике у Америци. Њено читање носи чар духовне авантуре и зато је воле интелектуалци и обичан свијет.
Преводилац Весна Рогановић је истакла да је Симић био главни јунак њеног професионалног живота, аутор са којим је најдуже и најимпресивније сарађивала.
- Симић је интелектуалац, с нетипичним, оригиналним увидима у књижевност и поезију Старог и Новог свијета, о чему је такође размишљао у непосредним разговорима, есејима и биљешкама - казала је Рогановићева.
- Као неко ко долази са стране боље је могао да уочи аутохтоност и оригиналност америчке поезије и културе, старе тек два вијека, у односу на ону вишемиленијумску Европе и Истока. Себе је сматрао пјесником америчке провенијенције, баштиником Емили Дикинсон, Воласа Стивенса, поезије која не робује канонима и ужива у "демократичности" такве умјетничке слободе. Упркос томе, никад се није одрекао вриједности које је посредно баштинио од европске литературе и свјетске културе и митологије што се види из небројених референца и алузија у његовом опусу - од Сапфе, Овидија, Шекспира до Октавија Паза, Бродског, Шајмуса Хинија, Васка Попе, Новице Тадића и осталих.
Божовић је говорио о Симићевом стваралаштву:
- У есејима је испричао читав свој живот, од раног одласка у Америку до тренутака у којима је свједочио у неким од најузбудљивијих епизода америчке и европске културно-политичке и друштвене историје друге половине 20. вијека. А, у пјесмама је истрајни свједок свакодневице која се мијењала пред његовим очима. Он, који је много знао о историји поезије, све вријеме је од малих детаља свакодневице правио чуда властитог пјесничког свијета. Полазећи од различитих искустава, суочавајући се са различитим поетичким изразима, показао је да заправо то обиље обичног, видљивог, чулима доступног свијета, може бити претворено у слике које су луцидне у свом садржају и продорне у својим дометима. Ријетки су пјесници који су тако истрајно посвећени својој поетици без великих промјена у њој, а који су имали толико смисла за оно што је модерно у савременом животу и у најдубљој вези са њим какав јесте.