latinica  ћирилица
29/01/2023 |  16:51 | Аутор: СРНА

У цркви Свете Тројице код Скадра обиљежен Савиндан

У цркви Свете Тројице у Враки код Скадра свечано је обиљежен Савиндан, са благословом архиепископа тиранског и цијеле Албаније Анастасија и митрополита црногорско-приморског Јоаникија.
 - Фото: ФОНЕТ
Фото: ФОНЕТ

Свету литургију служио је игуман цетињског манастира Пајсије и старјешина цркве у Враки Иван Поповић.

Отац Пајсије честитао је окупљенима празник и истакао да су Срби и православни Албанци браћа у Христу која су својим крштењем потврдила своју и сродност са Богом.

Послије литургије пререзан је славски колач, а окупљенима се обратио професор Богословије "Свети Петар Цетињски" Александар Вујовић, који је, говорећи о Светом Сави, указао на вјековне везе српског народа са древним Скадром, и његовим светињама, али и са светитељима са ових простора.

Од 2007. године Свети Сава се прославља у цркви Свете Тројице у Скадру, преноси Косово онлајн.

Данас у Албанији не постоји ниједна српска школа, нити курс српског језика, који се некада одржавао у просторијама удружења српско-црногорске мањине у Албанији Морача-Розафа, а које је заједно са православним друштвом "Свети Јован Владимир" организовало данашњу Светосавску академију.

Павле Јакоја Брајовић, предсједник српско-црногорског удружења Морача-Розафа, рекао је да се Савиндан обиљежава како не би била угашена српска традиција и вјера на овим просторима и како не би били затрти српски коријени.

Он је навео да већ 15 година обиљежавају Савиндан, да су се добро организовали првих десет година, иако су имали недостатак финансија, па им је помагала Митрополија црногорско-приморска.

Брајовић је напоменуо да је прије 200 година у Скадру радила школа "Свети Сава".

Прослављање овог великог празника и служење литургија на српском језику у Албанији обновио је 1992. године митрополит црногорско-приморски Амфилохије, који је у дому официра те године обавио чин саборног крштења великог броја Скадрана.

Посљедња светосавска прослава у Скадру организована је 1934. године, са благословом тадашњег епископа скадарског Виктора Михаиловића. Касније, указом албанског краља Ахмета Зогуа биле су укинуте српске школе и забрањене прославе.

У вријеме комунистичког режима у Албанији 1967. године Енвер Хоџа забранио је исповиједање вјере и порушени су сви вјерски објекти.