Република Српска биљежи никада већи број запослених (ВИДЕО)
Ипак, ситуација на тржишту рада није сјајна. Велики проблем послодавци имају са проналаском квалификованих кадрова. На који начин ријешити тај проблем и шта су потенцијалне шансе за развој Републике Српске?
Према посљедњим подацима у Републици Српској запослено је близу три стотине хиљада радника. Највише до сада. Та бројка била би и већа да постоји интересовање за она занимања која су најтраженија на тржишту рада и плаћена изнад просјека- занате.
- Ми имамо дјецу која треба да дођу на праксу и пружимо им тај практични дио обуке, међутим, када они заврше школу они одоше својим путем. Неће никада да се задрже - рекла је послодавац Жан Арсић.
Тренд мањка занатлија на тржишту рада стручњаци очекују и у наредном периоду.
- С обзиром да ми нисмо афирмисали рад као појам, онда је сасвим нормално да су се млади људи кроз неки дужу период окретали од заната и нису уписивали занатска занимања - изјавио је директор Агенције за запошљавање Мирослав Вукајловић.
Гашење великих производних погона и погрешна уписна политика, сматрају у Занатско-предузетничкој комори, јесте основни разлог за тренутну ситуацију. А потенцијала свакако има.
- Наш кад оде занатлија на Запад, је најбољи. Ми смо страшно интелигентан народ и брзо се снађемо. Само треба мало да се смање намети и да се те плате повећају. Ми смо тако малени и богати, за све има мјеста - навео је предсједник Занатско-предузетничке коморе Републике Српске Лазо Шешић.
Анализа тржишта коју су радили у Заводу за запошљавање показала је потребу за преквалификацијом одређене радне снаге.
- Гдје ћемо покушати да оно што кажу послодавци, која су то занимања која су дефицитарна, и са друге стране имамо она занимања која се тренутно траже на тржишту и биће понуђено тим лицима да се преквалификују и доквалификују како би могли бити конкурентни на тржишту рада - нагласио је руководилац филијале Бањалука, Завод за запошљавање Младен Врећо.
За Српску је важно да се стратешки одреди у ком смјеру ће се развијати тржиште рада. ИТ сектор, пољопривреда, туризам и енергетика, највеће су развојне шансе Српске. Међутим, и за то треба створити одређене предуслове, што нас опет враћа на полазну тачку, образовање.
- То су неке области гдје ми сигурно имамо шта да кажемо. Али би било добро да и за те области припремимо одређени стручни кадар који ће моћи да одговори оним захтјевима које инвеститори очекују - додао је Вукајловић.
Тренутно је у Републици Српској највећи раст запослености забиљежен у металској индустрији, док се са највише квалификованих радника недостаје у услужним дјелатностима и грађевини. Потенцијални кључ за рјешење овог проблема је у бољој сарадњи образовног система и послодаваца.