Софтић: Очекује се успоравање економске активности, али не и рецесија
- Добра околност у садашњем тренутку јесте то да је БиХ кандидат за чланство у ЕУ, као и нада да ће институције БиХ одговорити реформским изазовима и потребама у том интеграционом процесу. На тај начин допринијећемо бољем животном стандарду становништва БиХ, одговорити на изазове које нам доноси општа економска криза, као и на растућу инфлацију - рекао је Софтић.
Он је уочи отварања конференције "Свијет у 2023" која је окупила водеће економске експерте, привреднике и носиоце највиших јавних функција као и представнике дипломатске заједнице у БиХ, рекао да би најбољи пут БиХ и њених институција био стварање услова за раст инвестиција - привредних, приватних, домаћих, страних - свих оних који ће допрнијети расту привредних активности.
Софтић је подвукао да је циљ овог еминентног економског-финасијског скупа да се у конструктивном дијалогу представника економских институција, власти, дипломатске и пословне заједнице, дају анализе и погледи на економско окружење, инвестициону климу, спровођење реформи и законодавства, као и мјере које треба да предузме БиХ.
- Највећи дио банкарског сектора је капитално повезан са банкама из Европске монетарне уније, што утиче и на политику банака у БиХ. Међутим, банке у БиХ се већ годинама, првенствено, ослањају на домаће изворе финансирања, који су, тренутно, углавном кратког доспијећа. Потражња за кредитима је и даље релативно слаба, а банке врло ригиризно процјењују бонитет својих клијената - рекао је Софтић у обраћању на отварању конференције.
Према његовим ријечима, у таквом окружењу, трансмисиони механизам каматних стопа ЕЦБ-а на домаћи финансијски систем релативно је слаб.
Он је појаснио да Централна банка БиХ, због аранжмана валутног одбора, има само један инструмент монетарне политике на располагању, и нема механизам којим може утицати на каматне стопе у БиХ.
Очекивана инфлација, каже Софтић, од 6,1 одсто у 2023. години и три одсто у 2024. години респективно значи да ће реални расположиви доходак бити под снажним притиском, што ће додатно успоравати и номиналну, не само реалну економску активност у БиХ.
- У 2023. години очекујемо даље успоравање економске активности, али не и рецесију. За 2023. годину пројектована је стопа раста реалног БДП-а од 0,9 одсто. Под претпоставком слабљења, али не и потпуног ишчезавања постојећих инфлаторних притисака, раст реалног БДП-а за 2024. годину прогнозиран је на један одсто. Посљедње информације, које долазе од релевантних супранационалних институција, сигнализирају да би контракција економске активности у 2023. години, у неким од најразвијенијих земаља, па и глобалне економије, могла бити блажа него се очекивало - навео је гвернер Централне банке БиХ.
Конференцију је организовала компанија "Колор медија комуникејшнс" у сарадњи са Централном банком БиХ и уз подршку Амбасаде Велике Британије у БиХ и Делегације ЕУ у БиХ.