Дрецун: Нема наставка дијалога и повратка Срба у приштинске институције док се не формира ЗСО
Дрецун је уочи одржавања сједнице Скупштине Србије о Косову и Метохији, рекао да нема простора за друге приједлоге за ЗСО јер је Бриселски споразум прецизно дефинисао шта треба да се уради да би се формирала ЗСО.
- Први Бриселски споразум у шест тачака дефинише да ће постојати асоцијација општина у којој Срби чине већину на Космету. Заједница у којој Срби чине већинско становништво, што значи да има и људи других националности. Чланство ће бити отворено за сваку другу општину, ако се о томе сагласе чланови. Затим се дефинише да ће двије стране формирати управљачки тим за формирање Заједнице и да ће га чинити предсетвници четири општине на сјеверу КиМ и да ће они израдити нацрт статута, који су они израдили - рекао је Дрецун.
Нема наставка дијалога и повратка Срба у институције Приштине док се не формира ЗСО, а онда разговор о европском приједлогу, рекао је Дрецун за РТС.
- Ово је покушај политичког маневра да се изглед ЗСО прилагоди виђењу Приштине, иако Курти говори да за њега Бриселски споразуми не постоје и да неће бити формирана ЗСО и да треба разговарати само о мањинским правима. Избјегава да користи термине који се користе у Бриселском споразуму - напоменуо је Дрецун.
Дрецун је рекао да приједлог статута које је урадила њемачка невладина организације Фридрих Еберт сматра покушајем њемачке политике да се изигра Бриселски споразум када је ријеч о ЗСО.
Како је истакао, ауторски текст америчких дипломата Дерека Шолеа и Габријела Ескобара је коректан и интересантан је став да ЗСО није у складу са Уставом и да не виде разлог зашто не би била формирана.
- Заједница би била институционални механизам, који би Приштина признала, са циљем да се заштити српски народ, да им се осигура безбједан живот и економски развој - рекао је Дрецун.
Дрецун је истакао да нема чланства Косова у УН, нити Србија прихвата да призна лажну државу Косово.