Којић: Објављена мапа логора за Србе на сајту Центра
- Ријеч је о прелиминарним резултатима за пријератне општине Бихаћ, Босанска Крупа, Братунац, Брод, Власеница, Дервента, Добој, Зворник, Модрича, Орашје, Оџак, Сребреница, Угљевик и Шамац, као и за Сарајево пет градских и пет приградских општина - рекао је Срни директор Републичког центра Милорад Којић.
Којић је најавио да ће се у наредном периоду мапирати и мјеста заточења у бањалучкој Крајини, западној Крајини, сјевероисточној Босни, средњој Босни, горњем Подрињу, као и у Херцеговини.
Он је рекао да није искључено да постојећи подаци буду накнадно допуњени с обзиром на то да је ријеч о прелиминарним резултатима.
Којић је истакао да треба имати на уму неке специфичности које су пратиле цијели посао око мапирања мјеста заточења, а прије свега чињеницу да неке од локација нису назване онако како се данас зову, да су поједини објекти у међувремену срушени, као и то да на терену због објективних околности, за нека мјеста, није било могуће са сигурношћу означити тачну микролокацију.
- Важно је напоменути и то да тачан број заточеника, за сада, нисмо утврђивали јер бројни су примјери да су људи затварани и на неколико локација, премјештани, скривани од Међународног комитета Црвеног крста - појаснио је Којић.
Према његовим ријечима, као што је то био и случај до сада, Центар се у раду водио званичним документима и базама у посједу ове институције.
- Овдје говоримо о службеним извјештајима, изјавама свједока, медицинској документацији, документацији МКЦК-а, као и подацима непријатељских снага током рата, односно такозване Армије БиХ, Хрватског вијећа одбране и Хрватске војске, као и пресудама пред домаћим правосуђем - нагласио је Којић.
Говорећи о појединостима свједочења заточеника, Којић је рекао да је ријеч о правој голготи кроз који су људи прошли, а да су начини злостављања, како физичког, тако и психичког, нешто што здрав људски ум није у стању ни да замисли.
- Осим што су били мучени глађу, жеђу, излагању екстремно високој и ниској температури, тјерани да пију и једу властите измете, па чак и дијелове тијела, мучитељи су затворенике тјерали да се узајамно злостављају, и то на све могуће начине, затварали су их у кавезе са животињама, бацали са високих зграда, док су пребијања, сакаћења и убиства били њихова свакодневица - навео је Којић.
Према његовим ријечима, оно што је људе држало у животу, како су наводили у свједочењу, је чињеница да су ипак имали наду да ће преживјети онда када их региструје МКЦК.
- Имали смо случајева да је на појединим мјестима био затворен само један човјек, што ни у ком сличају није значило да је тортура мања. До њих никада није дошао МКЦК, тако да су џелати, буквално, радили шта су хтјели са тим људима - напоменуо је Којић.
Којић је истакао да је Центар дошао и до податка о постојању такозваних покретних логора, као што је то био случај у селу Жеравац, општина Дервента, гдје су логораши држани у камионима и аутобусима, као и у насељу Храсница, општина Илиџа, гдје су били затворени у контејнеру за складиштење јужног воћа.
- Све ове људе, а кроз невиђене тортуре су пролазиле жене, дјеца, старији и немоћни, заробљени припадници ВРС, као и они који су "покупљени" са улица, радних мјеста - заробљавање је трајно промијенило, и физички и психички. Оно најмање што се за њих може урадити је да у послу који смо започели истрајемо до краја - поручио је Којић.
Којић је позвао појединце и институције да, уколико имају сазнања о евентуалним мјестима заточења или релевантну документацију која може бити од помоћи, да се обрате Републичком центру.