Захарова одржала Борељу лекцију из историје: И у Трећем рајху је све почињало забранама
- Забраном једног броја руских медија ми не нападамо слободу говора него је штитимо - рекао је Борељ на конференцији о борби против дезинформација у Бриселу.
Како је истакао, ЕУ по том питању треба да дјелује "амбициозније". Борељ је подсјетио да у спољнополитичкој служби ЕУ већ дјелују механизми за откривање дезинформација и њихово сузбијање.
- Међутим, данас имам осјећај да не радимо довољно, да треба да напредујемо. Треба да схватимо како су организоване те кампање за дезинформисање, да идентификујемо актере, изворе ширења - рекао је он.
Такође је признао да Европска унија активно подржава независне медије, које у Русији називају страним агентима, јер "покушавају да кажу истину".
- Ми смо на страни руских независних медија, заштитника људских права и цивилног друштва. Не могу да откривам детаље, али вјерујте ми - подржавамо их не само ријечима, него и у пракси - рекао је дипломата.
Историја се понавља
Након изјаве Бореља о "заштити слободе говора" од руских медија огласила се званична представница Министарства иностраних послова Русије Марија Захарова, подсјетивши да је Европа већ једном слиједила ту логику.
- У Трећем рајху су забрањивали књиге – око 300 аутора. Међу њима су били Ерих Марија Ремарк, Карл Маркс, Сигмунд Фројд, Анри Барбус, Џек Лондон, Максим Горки и многи други. И тада је све почело са забранама, паљењем књига, а завршило се спаљивањем људи јер су књиге - одштампане мисли, а људи су мисли које оживљавају - подсјетила је Захарова.
Да би оправдали забране нацисти су запалили Рајхстаг што је омогућило почетак репресија против политичких противника. Тада су и кренули са паљењем књига, а након тога, додала је Захарова, сваки новинар Рајха морао је да приступи Нацистичкој партији како би могао да настави да професионалном дјелатношћу.
- Иначе, Борељу ће бити интересантно да су управо након паљења Рајхстага нацисти први пут оправдали "забране" "заштитом". Указ предсједника Рајха "О заштити народа и државе", усвојен одмах послије паљења, створио је предуслове за забрану слободног политичког живота у Њемачкој. Касније су то реторичко средство, које је Борељ сада употријебио, и одговарајућа правна пракса више пута коришћени у Трећем рајху - навела је Захарова.
Прошле су деценије и ти закони у Њемачкој су укинути, а некада забрањене књиге нису само поново "дозвољене", него су "како би искупили гријехе" почели да обиљежавају Дан књиге у знак сјећања на паљење књига 1933. године, додала је портпаролка.
- Управо је наш војник тада вратио Европи људски облик. Историја је циклична - данас се наши поново боре са том мизантропском логиком - закључила је Захарова.
Ситуација са руским медијима на Западу посљедњих година постаје све тежа. Европски парламент је још у новембру 2016. године усвојио резолуцију у којој су агенција Спутњик и телевизија РТ наведени као главне пријетње којима се потребно супротставити.