Колико човјек може да издржи ако се нађе испод рушевина и зашто су кључна прва 72 часа?
Докторка Слађана Антонијевић каже да су медицински тимови дио спасилачких тимова у оваквим ситуацијама, а објашњава и како све функционише на терену.
- Медицински тимови морају да воде рачуна о безбједности на првом мјесту, како својој тако и о безбједности ватрогасаца-спасилаца. Официри за везу добијају информације од локалних руководилаца гдје ће бити распоређени, на којој локацији, а од руководиоца тима медицински тим добија мјесто и улогу коју ће вршити у току збрињавања повријеђених - каже Антонијевићева.
Први земљотрес у Турској и Сирији догодио се у понедјељак рано ујутру. На питање колико људи који се налазе под рушевинама могу да издрже без хране и воде, докторка Антонијевић истиче да се рачуна да је седам дана максимум колико човјек може да издржи без воде, а до три недјеље без хране.
- Међутим, много фактора утиче на то ако се особа нађе испод неке рушевине. Три фактора су одлучујућа: да ли има ваздуха тј. кисеоника, да ли је повријеђен – пошто су изузетно честе повреде код земљотреса, као и да ли му је доступна вода - наводи Антонијевићева.
Поред тога, додаје да је кључно и које старости је особа, као и да од њеног здравственог стања зависи колико може да издржи у таквим условима.
- Увијек здраве особе, млађе, имају више шансе да преживе него оне које су старије, гдје је већ организам оштећен - поручује Антонијевићева.
Сада се помињу кључна 72 часа након земљотреса, а докторка Антонијевић каже да су то управо три до четири дана колико особа може да издржи без воде у тешким условима.
- Међутим, ту је одлучујући фактор и спољашња температура ваздуха. Ако је она висока, долази до бржег знојења, брже дехидратације, организам брже губи течност и смањује се могућност преживљавања. Када су ниже температуре, на неки начин се метаболизам успорава, па дају мало више шанси тим особама да преживе и без воде, а ако је баш доста хладно, то може довести до смрзавања - објашњава Антонијевићева.
Наглашава да су ово изузeтно тешке ситуације када нема довољно љекара и медицинских сестара који су на лицу мјеста, због тога су важни и ватрогасци-спасиоци који су прошли курсеве напредне прве помоћи, као и да су они ти који ће најприје помоћи повријеђенима.