Херцеговина не заборавља војводу Радовића (ВИДЕО)
Породица, некадашњи саборци и пријатељи присјетили су се његових ратних дана, заслуга и трагичног страдања.
Тог 8. марта 1998. године вијест о трагичној смрти војводе Рада Радовића, команданта билећких добровољаца који су дали немјерљив допринос за одбрану Републике Српске, потресла је цијелу Херцеговину. И данас након 25 година, сјећања и бол не блиједе.
- Имала сам девет година када је тата погинуо. Памтим сваки загрљај, боју гласа, а мислим да су људи допринијели очувању сјећања на његова дјела. Јако сам поносна на то, а можда и тај понос чини да се бол лакше преживљава - каже Милица Радовић, кћерка војводе Радовића.
Легендарни војвода Раде Радовић, по храбрости, али и војној вјештини, био је прави вођа и узор својим саборцима. Остао је упамћен као искрен патриота, оличење доброте и храбрости.
- Војвода Радовић је чојством и јунаштвом себе сврстао у најзнаменитије људе овог поднебља. Част је било имати таквог команданта и такве саборце - каже Радивоје Шешлија, бивши припадник јединице Билећки добровољци.
Херцеговина памти и не смије заборавити да су Билећки добровољци бранили најкритичније положаје у Одбрамбно-отаџбинском рату - од Дубровника, Мостара, Стоца, Коњица, Трескавице, Игмана... Чланови јединице били су углавном млади, на почетку само Херцеговци, а касније и добровољци са Косова, из Србије и Црне Горе. Јединица је имала око 120 бораца, а на браник отаџбине положила је 24 млада живота.
- Прошли смо многа ратишта широм Републике Српске, гдје нису могле друге јединице ми смо ишли, из сваке битке смо изашли као побједници и зато смо платили велику цијену - каже Веселин Вујовић, бивши припадник јединице Билећки добровољци.
Као најпоштованијем команданату Одбрамбено-отаџбинског рата, Билећани су Радовићу подигли споменик који краси главну градску улицу у овој општини и подсјећа нове генерације на јуначке подвиге војводе и његових добровољаца.