Додик: Прихватам да медијска заједница прави Закон о медијима
Интервју преносимо у цијелости:
Позиција новинара у редакцијама на значајном броју медија је понижавајућа. Медији на тај начин не доприносе афирмацији новинара, него се ту, најчешће траже, поданици који су далеко више изложени притиску од самих редакција и појединаца у њима него у држави. Мислим да је у БиХ, па и у Републици Српској медијска слобода апсулутна, али је слобода увијек ограничена слободом других - каже у интервјуу за УНА портал предсједник Републике Српске Милорад Додик.
Представници међународне заједнице траже од вас, односно од Републике Српске да повучете измјене и допуне Кривичног законика Републике Српске, односно одредбе које се тичу клевете. Синоћ је реаговао и Јохан Сатлер и тражио то, с друге стране све те државе имају већ одавно уређену ову област, шта мислите шта су разлози?
Прихватам да се направи закон о медијима, али да га предложи новинарска заједница. Јер ако то покрене власт, опет ће бити да хоћемо да гушимо медије. Нека тај закон буде усклађен с уставно-правним системом Српске, ја се слажем и нећу то оспоравати. https://t.co/D0QRQYqBiT
— Милорад Додик (@MiloradDodik) March 14, 2023
Разлози су та њихова структура која се побунила. Ти новинари тамо који сада славе тај наводни сукоб с нама,“квази новинари“ који ће сада добити више новца од тих својих шефова, као што се то и очекује. Они су постали једни од богатијих људи у Бањалуци. Кад би ушли у неко њихово реално стање, видјели бисте шта је прави разлог. Мислим да би не постојање таквог једног закона уништило новинарство и да данас немамо квалитетних новинара у смислу јавно-друштвене афирмације која је потребна за свако занимање, па и новинарско.
Овај закон није усмјерен против ни једног новинара, то је закон за истину не промовише лаж и нетачности. Нико вам у Европи неће рећи да они немају такве законе, имају, има и Америка. У Нјемачкој имате закон гдје је клевета кривично дјело, али има још нешто, срамоћење по њиховој дефиницији је теже кривично дјело. А видите шта се дешава у читавој БиХ, зато БиХ, нажалост не може да иде даље. Нажалост медији су покушали да профилишу и саму политичку сцену и на крају тог пута њиховога, клеветничког, ништа. Само друштво остаје болесније, мање сређено и способно. Овдје се ради о афирмацији јавно изречене ријечи, као што ми политичари кад говоримо, без обзира како изгледали робусно у једном тренутку, ми смо изложени суду јавности, изложени смо одговорности на изборима и много чега другог.
На дневном реду НС РС су измјене и допуне Кривичног закона, колеге кажу да би нам требао Закон о медијима који би ријешио сва ова питања, да ли је могуће да се кроз овај закон све то уреди, и хоћете ли размислити о томе?
Прихватам да се направи један такав закон, али да га направе новинарске заједнице, јер ако ми то покренемо, опет ће бити да хоћемо да гушимо медије. Нека направи тај приједлог новинарска заједница и нека га усклади са уставно-правним системом и ја се слажем и нећу их оспоравати. Ако би ми то покренули опет би било да ми то нешто регулишемо, јер позиција новинара у редакцијама на значајном броју медија је понижавајућа. Медији на тај начин не доприносе афирмацији новинара, него се ту, најчешће траже, поданици који су далеко више изложени притиску од самих редакција и појединаца у њима него у држави. Ја мислим да у БиХ, па и у РС медијска слобода је апсулутна, али је слобода увијек ограничена слободом других. Неки су ту слободу прогласили неограниченом, али она то не може бити, она је увијек ограничена слободама другим.
Често истичете да је правосуђе у БиХ једна од најлошијих области, а управо је оно то које даје задњу ријеч, да ли је могуће да буде пропуста, уколико се усвоје ове измијене и допуне Кривичног закона које се односе на клевету, а око којег се дигло много прашине. Може ли се ова област уредити на нивоу БиХ?
И у сфери правосуђа, као и у сфери новинарства је та нека слобода. Правосуђе треба да буде трећи стуб власти и треба да буде независно од извршне и законодавне власти, али овдје је проблем што су они зависни од странаца. Ви кад слушате Марфија (о.п.а амерички амбасадор у БиХ) који даје неке изјаве и који каже, цитирам га:“има оних који су склони корупцији, али има оних с којима веома успјешно радимо“! Шта ти имаш радити са судијама и тужиоцима? Ти си амбасадор друге земље! И то је та прича, зато је Милорад Додик константно у неким прогонима, и данас имам неке пријаве, стално се нешто гања, и то се сматра нормално. Шта је нама био мотив за закон? Та злоупотреба, и Европа се бави тим питањем, и ЕУ се бави питањем злоупотребе медија, масовних комуникација, прије свега интернета, поготово друштвених мрежа.
Да ли то значи да ће овај закон обухватити и друштвене мреже?
Наравно, како ћете дозволити да се човјек крије анонимно и говори против другог човјека? Дате му јавни простор, па имате ситуацију у Лакташима гдје се један дечко убио зато што није могао да истрпи срамоту. Најновији случај је и дјевојчица која се хтјела убити због тога што су информације о њеном случају објављене у медијима. Ствар је у томе да се друштво уреди и да сви имају слободу. Извршна власт није та која ће дијелити правду, него Суд. Чуо сам да у Европи постоје посебне судије које раде на томе. Није тајна да у Америци имате драконске казне за изречене неистине. Завршио сам политичке науке, знам како то иде, разумијем и солидарност, али морамо бити објективни.
Како ћете ријешити питање портала који немају импресум, интернет, разне мреже, текстове без потписа?
Оно што је сад идеја да се донесе Нацрт и онда направи документ који је основа за причу и ви ћете имати дебату и постављати питања, то тражи јавни одговор, како спријечити блаћење, кад се сви договоримо, тек након 60 дана расправе, ми ћемо имати финализовани документ. Овдје се дигла фрка на причу, хајде да причамо.
У Федерацији БиХ још увијек нема нове Владе, поново се прича о некој новој већини у којој би можда била СДА, неке нове коалиције су на видику, а ви сте рекли да је најбоље правити власт по вертикали, да ли ћете прихватити ту нову коалицију ако се она договори?
Кад кажем то, мислим то је најбоље, али се у животу, по правилу, не дешава најбоље. Мислим да је на нивоу БиХ формирана власт која је ушла у мандат и неће бити мијењана. То је тешко промијенити због самог начина изгласавања неповјерења, треба да се десе тешке промијене да би се до тога дошло. Ми смо у Влади РС обезбиједили тај континуитет, у Федерацији, то знају сви, тога нема.
Мислите ли да ће Фадил Новалић и девету годину остати на челу Владе Федерације БиХ?
Не знам. Морам да признам да слабије пратим ту ситуацију зато што не могу да утичем. Нисам неко ко би требао да даје препоруке, али заиста је у том неком најширем демократском смислу, неприхватљиво да се дешавају други пут избори а да не може да се формира власт на бази тих избора. То говори о капацитету самог друштва, тај учмалост у којој не можете да изаберете легитимну владу, а да вам привремена влада буде четири године, то је лоша порука. И бесмислено је имати изборе ако не можете то да завршите. Како ће се договорити не знам, али ми ћемо прихватити реалност избора. Од кантона, нас интересује Ливањски кантон, гдје има неколико општина, али је и тамо несређена ситуација. Једно преформирање Федерације би било прихватљива ствар, али то је опет на људима који су тамо, да не буде да ја нешто говорим. Имати 10,11 влада које су саме по себи конфротиране, то је тешко. То је питање којим треба да се баве. Залажем се за Устав БиХ, има тамо ствари које се и мени не свиђају , али их прихватам.
Шта ће се сад десити са Законом о непокретној имовини РС, посљедња одлука Уставног суда БиХ је да се закон стави ван снаге?
Уставни суд нигдје у свијету нема овакав опсег рада који има овдје. То није имао ни у Дејтону него су они то прибавили умеђувремену, нигдје Уставни суд не доноси привремену мјеру. Те привремене мјере не треба ни прихватити. Онда су написали да је непровођење одлука Уставног суда кривично дјело. Па добро подижите кривичне пријаве, али имовину Републике Српске нећете добити. Имовина је питање које је ријешено. Ових дана видим да је у томе најжешћи Бећировић (о.п.а Денис Бећировић, члан Предсједништва БиХ), који каже да БиХ наставља да постоји као Република, Дејтонски споразум каже да БиХ наставља да постоји као БиХ, у том моменту се укида Република. Она има свој вањски суверенитет и то није спорно, и наставља да функционише по Уставу који каже да наставља да функционише по унутрашњем уређењу предвиђеним тим Уставом, а тај Устав је рекао, два ентитета, три суверена народа и мислим да смо се окренули том, ми би до сад имали функционалну земљу. Међутим, он сад каже нема Срба, нема Хрвата, а нема ни Бошњака, постоје грађани. То можете да направите на Марсу, овдје сигурно нећете успјети. Ми губимо вријеме. Поштујте Устав. Нека кажу гдје постоји било који чланак у Уставу да имовина припада БиХ и ја ћу прихватити.
У посљедње вријеме вас не напада Драшко Станивуковић, градоначелник Бањалуке, имате ли ви неки договор са њим?
Некад имамо разговор. Знате једно је кад сједите необавезно у опозицији и можете да говорите свашта, а друго је кад имате одговорност. Он функционише у доста сложеним околностима. Скупштинска већина није његова, а јавно су дата велика обећања. Град мора да живи, а сад да би живио морате се договарати са том скупштинском већином. И мислим да он то разумије за разлику од његових који га сад нападају. Он, колико видим није одустао од тих неких основних својих политичких постулата и ми то не очекујемо, али очекујем ода се нормално ради и да граду ништа не не достаје, а сад ти његови из опозиције који тврде да их је издао, то је питање за њих, не за мене.