latinica  ћирилица
15/03/2023 |  08:11 ⇒ 08:36 | Аутор: РТРС

Благојевић: Kад јавна тужилаштва затаје

Професор уставног права Милан Благојевић истакао је да Кривични законик Републике Српске третира кривично дјело којим се штити људско достојанство од вријеђања, чиме се штити и углед човјека, али да је проблем што, како каже, јавна тужилаштва у Републици Српској не гоне за то кривично дјело.
Милан Благојевић - Фото: РТРС
Милан БлагојевићФото: РТРС

Текст професора Благојевића објављујемо у цијелости:

Велики, ако не и највећи дио људских и друштвених проблема посљедица је људског незнања и немара. Нигдје се то не може боље запазити до на терену права, а нарочито примјене права у пракси. Кажем то зато што се ових дана не стишава бура у медијима у Републици Српској око Нацрта закона о измјенама и допунама Кривичног законика Републике Српске, којим би, ако буде усвојен, биле инкриминисане увреда и клевета.

И док је та бура сваким даном све јача и јача, они који су је својим нечињењем добрано узроковали све то само мирно и ћутке посматрају, онако из прикрајка и удобности сопствених офиса. И тиме ме неодољиво подсјећају на појединце који неопажено згријеше, чиме изазову разјареност масе те се потом само притаје у тој маси. А онда маса, којој је колективни ум помућен сопственом разјареношћу, управо због тога, попут правника чије незнање доводи до погрешног тумачења и примјене права, не може да запази и схвати како узрок њене разјарености није у некоме за ким она јури, кога она прогони, већ се налази у тој маси, сакривен у њој. Управо о тим скривеним, који све ово сада мирно из прикрајка својих канцеларија посматрају, говори овај текст и његов наслов.

Но, прије него што све то објасним, морам претходно истаћи како у уставноправном погледу није спорно право законодавца да увреду и клевету пропише и као кривична дјела. У том правцу Устав Републике Српске, а ни Европска конвенција о људским правима (Конвенција), ниједним својим словом не забрањују да се ови деликти законом пропишу и као кривична дјела, а не само као грађанскоправни деликти. То је због тога што оба ова правна акта, у битном, прописују исто, да је неповредив углед као кардинални супстрат људског достојанства. Код таквог стања ствари ни Европски суд за људска права не може, а да то буде у складу са Конвенцијом, забранити државама чланицама Конвенције да њихови законодавци пропишу увреду и клевету и као кривична дјела.

Зато инкриминација увреде и клевете није правно упитна и зато оне у том облику постоје у бројним државама Европе, јер је то постојање ствар оцјене политичке цјелисходности те инкриминације од стране законодавца. А та политичка оцјена није супротна уставу нити може бити предмет уставносудске контроле, будући да ниједан уставни суд, као ни Европски суд за људска права, нема надлежност да оцјењује политичку цјелисходност закона, већ само да ли су закони правно гледано у складу са уставом.

Међутим, мало се, могло би се рећи и никако, говори о једној чињеници присутној у важећем Кривичном законику Републике Српске, а то је да тај законик већ има кривично дјело којим се штити људско достојанство од вријеђања, чиме се штити и углед човјека. Само је проблем што јавна тужилаштва у Републици Српској не гоне за то кривично дјело.

Да би се разумјела ова тврдња, треба имати у виду мноштво домаћих, прије свега електронских медија (портала, блогова и како се већ све не зову тим техничким стручним језиком) на којима готово свакодневно, рецидивно, можемо видјети да се појединцима од стране тих медија говори да су криминалци, ниткови, немани и шта све не. Рећи о некоме да је криминалац није забрањено уколико за тако нешто постоји покриће у одговарајућој осуђујућој пресуди, рецимо за злоупотребу службеног положаја, убиство, разбојништво и друга слична кривична дјела.

Међутим, уколико нема таквог покрића, елементарно поштовање људског достојанства налаже, боље рећи забрањује, етикетирати појединца на такав начин. Ако медији ипак дозволе да се то путем њих учини, па макар и у форми оних увредљивих коментара читалаца испод ауторског текста о одређеном лицу, онда се тиме према другом "поступа на начин којим се вријеђа његово људско достојанство". Јер, и у случају таквих коментара читалаца, медији имају техничку могућност да спријече њихово објављивање.

Ријечи "поступа на начин којим се вријеђа његово људско достојанство" сам с разлогом ставио под наводнике, јер су то ријечи из бића кривичног дјела које већ годинама постоји у Кривичном законику Републике Српске. Само их не примјењују надлежна јавна тужилаштва.

Ради се о кривичном дјелу из главе о кривичним дјелима против слобода и права грађана, и то члану 149. став 1. Кривичног законика Републике Српске, којим је прописано "Ко злоставља другог или према њему поступа на начин којим се вријеђа људско достојанство, казниће се новчаном казном или казном затвора до двије године". За ово кривично дјело јавни тужилац има законску обавезу да по службеној дужности гони сваког учиниоца тог дјела, чим на било који начин сазна да је оно учињено.

То значи како не треба јавном тужиоцу, мада то они нажалост најчешће тако раде, да чека да му полиција или неко други поднесе кривичну пријаву, већ је јавни тужилац дужан уколико и сам сазна за ово кривично дјело, да предузме гоњење његовог учиниоца. А интернет портали и други електронски медији данас више него икада пружају јавном тужиоцу, као на длану, прегршт доказа о поступању медија на начин којим се вријеђа људско достојанство другога.

Наиме, из тог бића је јасно да је ово кривично дјело учињено не само злостављањем, већ и поступањем на сваки други начин, дакле и путем медија, којим се вријеђа људско достојанство. Ово због тога што ријеч "поступање", како код језичког и логичког, тако и код циљног тумачења, нема само значење непосредног физичког односа између извршиоца овог дјела и жртве, у којем учинилац има физички контакт којим вријеђа нечије људско достојанство, него "поступање" постоји и ако нема непосредног физичког додира него се он између извршиоца и жртве успоставља посредно, путем медија, при чему је неопходно да се и у једном и у другом случају поступањем вријеђа људско достојанство.

За то дјело, према истом Законику, одговара не само аутор текста којим се вријеђа људско достојанство другога, већ одговара и правно лице ако је оно власник портала или другог средства електронског комуницирања. Ово стога што је чланом 105. Кривичног законика прописано да је и свако правно лице одговорно за кривично дјело када, између осталог, обиљежја учињеног кривичног дјела произлазе из одлуке, налога или одобрења руководећих или надзорних органа правног лица, односно када су руководећи или надзорни органи правног лица утицали на учиниоца или му омогућили да учини кривично дјело.

Другим ријечима, а примијењено на предметни проблем с почетка овог текста, наш Кривични законик овим лијепо каже да ће, на примјер, кривично одговарати и медиј као правно лице, а не само аутор текста, ако је тај текст аутор написао и у њему писањем поступао према другоме на начин којим се вријеђа људско достојанство другога, уколико је директор медија, главни уредник, уређивачки одбор или неки други орган у медију утицао на аутора или му, штавише, наложио да напише такав текст.

Наведено кривично дјело не штити само од вербалних увреда (увреда изречених ријечима), већ и од оних реалних, учињених радњама (без ријечи). На примјер, јавним показивањем средњег прста (рецимо у форми цртежа) од стране медија неком лицу или неком другом радњом, јер и такве радње у кривичноправном погледу јесу поступање којим се вријеђа људско достојанство.

Према томе, наш Законик већ има одговарајућу инкриминацију којом се кривичноправно заштићује људско достојанство, а то значи и част и углед другога као неизоставне компоненте тог достојанства. Стога није проблем у Кривичном законику, већ у томе што наша јавна тужилаштва годинама не раде оно што би требалo да раде. По службеној дужности.

Нажалост, једна од рак рана нашег правосуђа је нешто што сам непосредно запазио током моје судијске каријере, дуже од 20 година. А то је да кад уочите и ма како добронамјерно укажете носиоцима правосудних функција на њихове грешке и нерад, нарочито онима највишим у правосудној хијерархији, онда сте само ви надрљали. Јер, они се тада острве на вас, чине све да вас потпуно скрајну, а они још горљивије наставе бранити своју грешку и наметати је као обавезно правило понашања.

И све то се још, да трагика буде већа, назива судском праксом и јуриспруденцијом, којом се пуне коментари кривичних и других закона. Све речено важи и за чињеницу да су јавна тужилаштва затајила у процесуирању учинилаца кривичног дјела о којем је овдје било ријечи. Сигуран сам да они никада неће признати да већ имају наведени алат у својим рукама, али да га нису користили.

Ако им политичари којим случајем укажу на то, они ће се увијек позивати на своју независност, да нико не може утицати на њихов рад, и тиме крити своје непоступање по закону. А тако се само вртимо у круг. Да није свега тога, не би било ни потребе за оним чиме завршавам овај текст, јер све то већ имамо на начин који сам, надам се, приближио читаоцима овим текстом.

Само зато ћу, дакле, на крају овог текста дати приједлог новог кривичног дјела, као вид борбе државе против медијских поступања на начин којим се вријеђа људско достојанство другога. У основи тог кривичног дјела било би кривично дјело из члана 149. став 1. Кривичног законика Републике Српске, само прилагођено потреби кривичноправне заштите од вријеђања људског достојанства путем медија. Дакле, биће тог дјела могло би гласити на начин којим завршавам овај текст:

Вријеђање путем медија

1) Медиј који објавом штампаним путем, интернет порталом, блогом или на други начин који је јавности доступан омогући да се тиме према другом поступи на начин којим се вријеђа његово људско достојанство, казниће се новчаном казном од ... до ....

2) Физичко лице које ауторским текстом или на други начин путем медија учини кривично дјело из става 1) овог члана, казниће се новчаном казном или казном затвора од.... до ....

3) Казном из става 1) овог члана казниће се електронски медиј који уз своје објаве омогући изношење коментара посјетилаца медија којима се према другом поступа на начин којим се вријеђа људско достојанство, коментара којима се угрожава сигурност неког лица, коментара којима се изазива расна, национална, вјерска мржња, раздор или нетрпељивост, коментара којима се позива на вршење напада на уставно уређење Републике Српске или на вршење других кривичних дјела.

4) Када је физичко лице кривично дјело из ставова 1) и 2) овог члана учинило на основу одлуке, налога или одобрења руководећег или надзорног органа у медију или су руководећи или надзорни органи утицали на учиниоца или му омогућили да учини кривично дјело из ставова 1) и 2) овог члана, чланови руководећег или надзорног органа казниће се казном затвора од... до .... .

5) Када је кривично дјело из става 3) овог члана учињено на основу одлуке, налога или одобрења руководећег или надзорног органа у медију или су руководећи или надзорни органи у медију утицали на то да се омогући посјетиоцима медија да износе коментаре забрањене ставом 3) овог члана, чланови руководећег или надзорног органа казниће се казном затвора од... до .... .