На градилиштима недостаје велики број мајстора (ВИДЕО)

Завршним радовима у грађевинарству, Стево Шолаја бави се већ седам година. Своју фирму отворио је прије годину дана. Као и у осталим занатским дјелатностима, и он се суочио са недостатком радне снаге.

- Недостатак радне снаге представља велики проблем. Радници сада траже велике дневнице, чак 100 КМ и више - каже Шолаја.

Међутим, ни велике дневнице не могу да обезбиједе квалитетног мајстора. У Требињу, које је у посљедње вријеме постало једно велико градилиште, недостатак је тесара, зидара и армирача.

- Посебан проблем су завршни грађевински радови, гдје већ недостаје искусних и квалитетних керамичара, фасадера, па чак и молера у посљедње вријеме - нагласио је инжињер грађевинарства Срђан Кардић.

Више је разлога за дефицит радне снаге.

- Сви смо ту помало криви. Криви су и приватници што су награђивања била доста скромна. Наше занатлије лако нађу посао у иностранству, гдје су изузетно добро цијењени. Та "интернет-генерација" лако се одлучи за одлазак у иностранство. Имају на длану све што се дешава у свијету. Тако да је тешко са мањим платама зауставити одлив радне снаге, поготово у занатству - каже Јовица Братић, директор Занатско-предузетничке коморе Републике Српске.

Интересовање за занатску дјелатност мора се пробудити јер се и све мањи број ученика одлучује школовати за занатлије. И они који се одлуче за занат, признају да је главни разлог загарантован посао.

- Мој отац је био бравар-заваривач, а и мене занима та област - каже Младен Милетић, ученик Техничке школе у Добоју.

Да би привукли већи број ученика за занатска занимања, школе већ сада почињу кампање.

- Настојаћемо да у сарадњи са директорима основних школа, још до јуна, до почетка уписа, извршимо кампању и предавања ученицима о свим нашим занимањима. Ове године ћемо у кампањи дати предност занатским занимањима у односу на техничка занимања - поручио је Драган Достанић, директор Техничке школе у Добоју.

Маринко Умићевић, директор Фабрике обуће Бема, наглашава да је питање свих питања - обавезна средња школа, као што је Србија увела прије двије године.

- Србија је тим доста проблема ријешила. То Хрватска има одавно, само је код нас средња школа необавезна. Морамо радити на промовисању занимања и мијењању перцепције - каже Умићевић и пита "зашто је срамота бити радник".

Струка је сагласна - ако не будемо имали довољно занатлија, мораћемо их увозити. Већ смо почели, и то из Турске, Бангладеша, Шри Ланке...