Милошевић: Злочин над Србима се заташкава, ругају се породицама жртава
- Један човјек је одлежао 10 година. Стављена је тачка. Као да се ругају породицама које су изгубиле најмилије - рекао је Милошевић.
Он је испричао да му је један хрватски војник држао нож под вратом уз пријетњу да ће га заклати, али да је одустао рекавши: "Нећу, још си мали".
- Мог брата Драгана, који је имао 17 година, истргли су из мајчиног наручја и убили. Убијали су комшије на наше очи - рекао је Милошевић за Вечерње новости.
Након обдукције жртава сазнао је да су његов отац Лука и брат страдали "од метка", док за старијим братом Жељком још трага.
Милошевић је навео да је тијело убијеног Жељка видио само на телевизијским снимцима испред породичне куће.
- Бојим се да ће овај случај остати заувијек закључан једном једином пресудом. Навикао сам на неправду, али боли срце, боли душа - рекао је он.
Милошевић је подсјетио да је у дану напада у Сијековцу убијено деветеро људи, а наредних још 37.
- Највише из моје и породице Зечевић. Чини ми се да се већ деценијама ради све да се злочин заташка. Осуђен је само Земир Ковачевић, у то вријеме припадник Интервентног вода 1. Босанскобродске бригаде. Десетогодишњу казну за убиства, малтретирање и пљачку српских цивила је одслужио. Званично је осуђен за убиство двије особе у Сијековцу и нечовјечно поступање према цивилима - додао је Милошевић.
Он је рекао да је лично видио како је Ковачевић убио Петра Зечевића, који је имао четрдесетак година и био инвалид.
- Послије тога Ковачевић је убио и његовог оца Јову. Пришао му је и опсовао: "Шта хоћеш ти Зец?", присјетио се Милошевић који вјерује да Петар и Јово Зечевић нису једини које је Ковачевић убио.
У Сијековцу код Брода данас ће бити обиљежена 31 година од злочина над недужним српским цивилима у овом селу који су починиле оружане снаге из Хрватске и паравојне муслиманско-хрватске јединице из БиХ.
Припадници Хрватске војске, заједно са паравојним хрватско-муслиманским јединицама из БиХ и Хрватске, убили су 26. марта 1992. године у Сијековцу девет српских цивила, а наредних дана убијено је још 37 Срба из овог приградског насеља.
Најмлађа жртва свирепог злочина имала је 17, а најстарија 72 године, док је у злочиначком походу запаљено 15 кућа и црква.
Био је то први масовни злочин и прије него што је почео оружани сукоб у БиХ који су починиле јединице хрватске војске и паравојне муслиманско-хрватске формације.
Чланови породица Мартић и Дујанић убијени су 25. марта 1992. године у Броду, а већ сутрадан догодио се покољ у Сијековцу.
У документима Борачке организације Брод наводи се да је током 1992. године у Сијековцу убијено 46 српских цивила.
Окупација хрватских снага прекинута је 7. октобра 1992. године, када је генерал Славко Лисица пажљиво осмишљеном војном акцијом ослободио подручје општине Брод.