СПЦ: Дубока забринутост због државног терора над Украјинском православном црквом
Саопштење СПЦ које потписује предсједник Светог Архијерејског Синода патријарх српски Порфирије преносимо у цијелости:
Украјинска Православна Црква је, као што је општепознато, једина канонска и законита Православна Црква у Украјини, а уједно и највећа верска организација у тој земљи. Она је призната од свих Православних Цркава у свијету, као и од свих инославних Цркава и конфесија, док неканонску, расколничку структуру која, иако назива себе Православном Црквом Украјине, нема ни најосновније атрибуте црквености, признају само четири Православне Цркве, које по броју својих вјерника чине веома мали проценат у православној васељени.
Наравно, и кад би бројчана несразмјера била у корист неканонске структуре, тојест на уштрб канонске Цркве, то у онтолошкој равни не би измијенило ништа: Црква је Црква, а илегална парасинагога може постати Црква искључиво кроз покајање и канонску процедуру, никако нечијим потезом пера.
Украјинска Православна Црква није никаква "зараћена страна" него жива и дјелатна Црква Божја у јединству вјере и литургијском општењу са Руском Православном Црквом и Православним Црквама уопште.
Ратове, праведне и неправедне, воде државе, а не Цркве. Чудовишног је карактера и сам третман неке Цркве као непријатеља због чињенице да припадници трагично сукобљених страна, уколико су вјерници, јесу вјерници једне те исте Цркве.
Црква је увијек за мир, стално се моли за мир и чини све што може да непријатељство и мржњу међу људима и народима замијене пријатељство и љубав.
Црква не дијели људе на "своје" и "туђе", "домаће" и "странце"; она се труди да, у име Бога Који је Љубав, воли све и пастирски брине о спасењу душа и живота свих којима су братска љубав и помоћ потребне.
Најбољи примјер таквог става и понашања даје нам Украјинска Православна Црква - њен првојерарх, Његово Блаженство митрополит кијевски и све Украјине Онуфрије, њен епископат, свештенство, монаштво и вјерни народ.
Због тога Српска Православна Црква са дубоком забринутошћу, тугом и састрадалном братском љубављу гледа "трпљење светих" (Откр. 14, 12; ср. 1, 9) у Украјини, гледа притиске, насиље и прогоне које актуелна украјинска власт врши против канонске Цркве, а тиме и против већине властитих грађана, с обзиром на чињеницу да је ријеч о највећој вјерској заједници у земљи.
Прогони су кулминирали управо посљедњих дана насилним отимањем храмова у корист псеудоцрквене расколничке структуре, која има статус својеобразне "државне Цркве" и неформалне инквизиције.
Најављен је и предстојећи врхунац терора, вјерна реприза совјетског гоњења Цркве - изгон двеста педесет монаха и више стотина професора и студената теологије из Кијево-печерске лавре, вјековног духовног изворишта и средишта Свете Русије (Святая Русь), крстионице источнословенског хришћанства и Православља у савременој Украјини, Русији и Бјелорусији.
Кијево-печерска лавра са својим светињама није само символ и центар православне Украјине и, шире, "рускога свијета" (ма како ко тумачио тај термин) него и непресушни живоносни извор духовности васцелога Православља.
Штавише, духовно и културно благо Лавре јесте изузетно важан и свима видљив елеменат не само украјинске и сверуске него и свјетске културне баштине.
У свјетлу ових чињеница, одлука садашњег државног руководства Украјине да митрополита Онуфрија, монашко братство и духовну академију протјера из Лавре није друго до синоним ужасавајућег државног терора над Црквом, као и најгрубљег кршења њених основних права, вјерске слободе и слободе савјести уопште.
Понашање украјинског државног руководства свједочи да је његов стварни - вјероватно и крајњи - циљ брисање историјског памћења и свих трагова изворног Православља у Украјини да би се измијенио код и историјски идентитет који је Црква мукотрпно изграђивала и чувала у току вијекова, од светога кнеза Владимира до данас.
Осјећајући и знајући да једина постојећа Православна Црква у Украјини, на челу са митрополитом кијевским Онуфријем, храбро и смирено носи свој крст и са надом узлази на Христову и своју Голготу, увјерени смо да ће Распети и Васкрсли Господ - због дубоке вјере, праштања и љубави према свима, па и према непријатељима по њиховом сопственом избору - дати снаге Својој Цркви да издржи сва страдања која треба и мора да поднесе.
Истовремено подижемо свој вапијући глас против ужасне неправде, против државног терора над Црквом у Украјини који "вапије на небо".
Надамо се да ће Цркве и вјерске заједнице, као и институције и организације којима је стало до мира, правде и каквог-таквог поретка у свијету, осудити флагрантно кршење вјерских права и слобода у Украјини.
Молећи се усрдно Господу за прекид братоубилачког рата у Украјини и за што скорије успостављање благословеног мира у њој, са вјером, надом и љубављу ишчекујемо тријумф Крста и Васкрсења Христовога над силама таме, зла и смрти. Крсту Твоме клањамо се, Христе, и свето Васкрсење Твоје славимо.
Извор: spc.rs