Супер-изборна недјеља у Европи: Седам земаља иде на биралишта
У Финској се сутра одржавају парламентарни избори чији ће резултати одредити политичку будућност премијерке Сане Марин, преноси Еурактив. Тренутне анкете, које је урадио "Јуроп електс", показују да ће у Финској коалиција од пет странака, у којој је Марин, а коју чине Социјалдемократска партија (СДП), Странка центра (Кеск), Зелени (Вихр), Левица (Вас) и либерална Шведска народна партија (СФП), највjероватније сачувати већину. Међутим, постоји могућност да би се као најјача странка појавила странка Кок десног центра (ЕПП група у Европском парламенту) која би могла да замијени социјалдемократе.
Кок већ дуго подржава чланство Финске у НАТО-у, што може објаснити повећану подршку гласача те странке у односу на претходне изборе.н С друге стране, очекује се да ће десничарска странка Прави Финци (ПС), која је у савезу са Националним покретом Марин Ле Пен и Лигом Матеа Салвинија у Европском парламенту, мало побољшати свој положај у односу на изборе 2019.године, што би могло довести да ПС има најјачи учинак у националном парламенту до сада.
У Бугарској се одржавају пети пријевремени избори у мање од двије године, такође у недјељу, а анкете указују да је савез "Настављамо са промјенама-демократска Бугарска" раме уз раме са ГЕРБ-СДС алијансом, коју води бивши премијер Бојко Борисов. Оба проевропска савеза су на око 26 одсто гласова у анкетама, међутим, ко ће формирати владу и даље није познато, посебно јер се не зна да ли ће неке мање партије прећи цензус од четири одсто.
Ипак, наводи се, мало је вјероватно да ће ови избори резултирати жељеном револуционарном променом за Бугарску, која се бори да формира трајну владајућу коалицију, што је довело до вишеструких ванредних избора од априла 2021.
Гласачи у Црној Гори изаћи ће на биралишта у недјељу у другој рунди предсједничких избора, послије које би, како се наводи у тексту "Еурактива", могло да се догоди да ДПС изгуби предсједничко мјесто први пут.
- Кандидат Јаков Милатовић има реалне шансе да побиједи Мила Ђукановића, који је владао земљом као предсједник или премијер од 1990. године - додаје се у тексту.
Французи излазе на парцијалне парламентарне изборе у четири изборне јединице и у два круга изабраће четири посланика у скупштини која има 577 места. У тим јединицима поништено је гласање на изборима у јуну прошле године.
У једној изборној јединици на југу Француске на власти су традиционално биле странке лијевог центра, што се највјероватније неће промијенити, будући да су у првом кругу кандидати лијевог центра и либерали били елиминисани. У преостале три јединице, бирачи који живе у Израелу, Италији, Грчкој, Кипру, Турској, Магребу, западној Африци, Карибима и Латинској Америци излазе на биралишта у првом кругу двокружног избора за укупно три посланика. Једно мјесто држи центристичка партија УДИ, једно партија лијевог центра, а једно Ренесансна странка предсједника Макрона.
У Италији ће се одржати регионални избори у Фриули Венецији-Ђулији, што ће бити тест за десничарски савез премијерке Ђорђе Мелони, чија су "Браћа Италије" остварила историјски резултат на прошлим локалним изборима. Међутим, добар дио подршке њеној партији дошао је од Лиге Матеа Салвинија и Форца Италије Силвија Берлусконија. Засад нису избачене предизборне анкете.
Бирачи у Андори бирају нови национални парламент 2. априла, али за сада су се све избачене анкете показале као нетачне. Тренутну владу предводи ДА десног центра, а либерална ЛА и новоформирана либерална странка Аћио су млађи коалициони партнери. Алијанса лијевог центра којом доминира ПС предводи опозицију, а како се наводи двије нове странке могле би да освоје значајне гласове - еколошка странка Конкордија и странка Ендавант.
У Сан Марину се нови шеф државе бира на сваких шест месеци, односно по распореду ће се избори одржати у недјељу. Тренутни шеф је Алеандро Скарано, члан Хришћанско - демократске странке Самаринезе.
У Швајцарској, у Женеви, Луцерну и Тицину се бирају нови регионални парламенти, а избори су важан тест за странке, уочи националних парламентарних избора касније ове године. Већина швајцарских региона се разликује од других субнационалних ентитета по томе што се чланови регионалне владе бирају директно, а не кроз парламент.