Правда у БиХ и даље слијепа за 106 убијене дјеце из Српског Сарајева (ВИДЕО)
Насеља и градски квартови који су до потписивања Дејтонског споразума били дио Српског Сарајева, константно су били изложени ударима и снајперском дјеловању тзв. Армије РБиХ. У гранатирању Враца, у мају 1995. страдала је седмогодишња Зорица Дивчић која је требало да крене у први разред основне школе.
Од гранате испаљене с положаја тзв. АРБиХ, у октобру 1992. страдао је и 14-огодишњи Слободан Голубовић. Гелер га је усмртио у близини Цркве у Илијашу у којој је његов отац био свештеник. Врхунац цинизма сарајевске ратне пропаганде био је радијски извјештај да је малољетног Слободана убила српска војска јер је "одбио да иде у рат".
Октобра 1992. у Подграбу код Пала, ножем је убијен 13-огодишњи Дарко Короман и његова мајка Стојка, као и двоје сродника. Муслимански војници штедјели су муницију.
- Брат је убијен ножем у врат, 13 година је имао, мајка је у 42. години исто ножем убијена. То су нељуди урадили јер нико није у борби изгинуо. Урадиле су то комшије муслимани из Праче - каже брат убијеног Дарка Коромана Драган Короман.
Страдала су српска дјеца и од снајпера - 12-огодишње Милица Лаловић и Наташа Учур, на Грбавици док су играле ластиша. Једноипогодишњи Милун Тешановић убијен је у мајчином крилу, 12-огодишњу Мирјану Драгичевић муџахедини су силовали и убили пред мајком.
Према подацима Републичког центра за истраживање рата и ратних зочина у општинама Српског Сарајева, током рата страдало је 106 дјеце. У евиденцији је још 18 имена за која се прикупља документација.
Убиство једног дјетета је сумрак човјечанства, а убиство 106, потврђује сву окрутност и злонамјерност друге стране према српском народу у Сарајеву.