Аутентични списак Диане Будисављевић разјасниће многе дилеме; Од сутра изложен у музеју
Штрбац је истакао да је најважније то што се у документу, који је у петак, 21. априла, објелоданио директор Музеја жртава геноцида Дејан Ристић, налазе не само основни подаци о тој дјеци - него и ко их је преузео и у које су породице отишла, тако да постоји могућност да они који су још живи могу да пронађу своју браћу и сестре из тог времена, са којима су изгубили контакт.
- Документ је веома значајан са историјског аспекта, посебно ако имамо на уму историјску ревизију у Хрватској, првенствено када је ријеч о Јасеновцу. Међутим, мислим да су имена која се овдје појављују већ негдје записана - изјавио је Штрбац Срни.
Он је навео да је логораш Драгоје Лукић, козарачко дијете у вријеме Другог свјетског рата, уложио много труда да пронађе двадесетак хиљада дјеце која су била у усташким логорима.
- На крају крајева, и у Меморијалном центру Јасеновац имате имена и презимена 20.000 дјеце и податке о томе ко су, шта су и одакле су. Наравно, историчари ће упоредити спискове из овог документа Диане Будисављевић са оним постојећим. Вјероватно је да су они већ пописани, али је овај списак много шири и много важнији - оцијенио је Штрбац.
Штрбац је подсјетио да се у Хрватској, углавном, није доводило у питање да су та дјеца била у логорима, да их је Диана Будисављевић преузела и послала махом хрватским породицама.
- Посебно је ријеч о дјеци чији су родитељи или побијени или одведени даље у логоре по Њемачкој. Хрвати од тога праве `хуманитарну акцију` и приписју то тадашњој усташкој власти и држави, као и многим, наводно, хуманим људима у Хрватској, који су преузели бригу о тој дјеци - рекао је Штрбац.
Аутентични списак са именима и презименима српске дјеце биће изложен од сутра у 12.00 часова, па у наредних десет дана у атријуму Народног музеја Србије.
Музеј жртава геноцида у Београду дошао је у посјед оригинала списка Диане Будисављевић са именима и свим подацима око 5.800 српске дјеце спасене из усташких логора смрти Независне Државе Хрватске, за који се мислило да је изгубљен или уништен, саопштио је прошле седмице директор Музеја жртава геноцида у Београду Дејан Ристић.
Ристић је навео да је списак српске дјеце настао у "Заводу за глухонијему дјецу" у Загребу у оквиру "акције Диане Будисављевић" и први пут је представљен јавности.
Према његовим ријечима, тај списак садржи имена и презимена дјеце, њихових родитеља, датум и назив логора из којег су спасена, као и старосну доб и идентитет хрватских усвојилаца.
Ристић је навео да је овај списак дјеце настао у другој половини 1942. године након Битке на Козари, те да је ријеч о прворазредном историјском извору до сада непознатом јавности за који се сматрало да је нестао током Другог свјетског рата.
- Ми сада први пут живој деци, која су сада људи у дубокој старости и која још трагају за својим идентитетом, као и њиховим потомцима, можемо да понудимо податак који је њихов стварни идентитет - рекао је Ристић.