latinica  ћирилица
27/04/2023 |  10:43 ⇒ 10:44 | Аутор: СРНА

Нови грб Епархије сремске

Одбор за хералдичке и генеалошке студије Центра за истраживање православног монархизма је, по благослову Његовог преосвештенства епископа сремског Василија, осмислио и изобразио нови грб Епархије сремске.
Нови грб Епархије сремске - Фото: СРНА
Нови грб Епархије сремскеФото: СРНА

Ђакон Хаџи Ненад М. Јовановић, који је на овом хералдичком задатку учествовао у својству хералда, рекао је за Радио "Слово љубве" да је на Српској православној цркви да буде главни чувар и заштитник српске духовне, културне и историјске баштине.

Штит је подијељен на три поља и то плаво, доминантно бијело, односно сребрно и црвено. У плавом пољу је златни Саборни храм Светог Николе у Сремским Карловцима, у другом је представљен грб Срема, а у трећем је "српски крст", односно оцила окренута унутра, док штит са страна придржавају два анђела.

- То је црвено поље које заједно са првим пољем које је плаво и доминантном бијелом, односно у хералдици сребрном бојом другог поља, даје пријатну, али и ненаметљиву алузију на српске националне боје - каже Јовановић.

На средини тог поља је такозвани "српски крст" на којем су оцила окренута бридовима у поље, као што је био случај и у најстаријим грбовима Карловачке митрополије.

Према важећим хералдичким стандардима за црквену хералдику, држачи овог штита су два анђела.

Штит је окружен архијерејском митром, иза њега су укрштени литијски крст и архијерејски жезал, а испод њега виси бројаница са златним крстом.

- То све, по хералдичким прописима, одговара рангу једне епархије наше свете цркве - рекао је ђакон Јовановић.

Прво поље је плаво и на себи носи чеону /западну/ фасаду саборног Храма Светог Николе у Сремским Карловцима, која је изображена до најситнијих детаља, чиме ће се сачувати трајни траг о столовању сремских епископа на овом мјесту.

Храм је златан јер се у хералдици се злато означава жутом бојом чиме се, каже Јовановић, симболизује да је црква земаљска капија раја, док се у православној иконографији злато користи да би симболички приказивало преображено рајско стање и вјечни живот.

Друго поље штита носи грб Срема као логичну и територијалну одредницу јурисдикције ове епархије.

То поље Срема је стилизовано по угледу на грб Срема из чувене Стематографије јерођакона Христофора /Жефаровића/ из 1741. године коју је израдио по благослову патријарха Арсенија Четвртог /Јовановића – Шакабенте/.

То значи да Српска православна црква јесте мајка и овог знамена Срема, те да је он неотуђиви дио српског амблематског насљеђа.

Треће поље штита је црвено и на себи носи дословни хералдички цитат из истог поља грба Карловачке митрополије, чији је Епархија сремска, не само дио, већ и насљедник.

На осмишљавању грба су сарађивали инжењер грађевине Дамјан Илић, те Срећко М. Никитовић као врсни хералдички умјетници Одбора за хералдичке и генеалошке студије Центра за истраживање православног монархизма.