Обиљежена 31 година од злочина у Добровољачкој улици (ФОТО/ВИДЕО)
Дан раније 2 .маја 1992. године је у нападима на објекте ЈНА убијено је 19 војника, а рањено више од 50. Иако је пред Судом БиХ у току процес, до сада нико није одговарао за ове злочине.
Породице убијених које су данас у Сарајево дошле заједно са бившим преживјелим припадницима ЈНА и званичницима из Српске и даље чекају на правду.
У цркви Светог великомученика Георгија у Миљевићима у Источном Сарајеву служен је парастос за припаднике ЈНА који су прије 31 годину убијени у злочину паравојних муслиманских формација и радикалних исламиста у Добровољачкој улици у Сарајеву.
Након парастоса, учесници обиљежавања 31 године од злочина над припадницима ЈНА кренули су аутобусима за Добровољачку улицу.
Одржана је мирна шетња и положено је цвијеће на мјесту догађаја.
Предсједник Народне Скупштине Републике Српске Ненад Стевандић изјавио је данас да у БиХ неће бити разумијевања док се не почну уважавати све жртве и да представници Српске неће одустати од борбе за једнакост српских жртава.
- Све док сви у Сарајеву не схвате да је поштовање жртава двосмјерна улица, а не једносмјерна и да, уколико тражиш да се твоје жртве поштују, мораш да поштујеш и туђе - рекао је Стевандић у Источном Сарајеву.
Жељко Пантелић, бивши поручник ЈНА који је био у колони нападнутој 3. маја 1992. године у Добровољачкој улици у Сарајеву, разочаран је јер 31 годину од злочина који су починиле муслиманске паравојне формације нема правде ни сатисфакције.
Обиљежавању злочина у Добровољачкој улици 1992. године редовно присуствују и Богдана Томовић, чији је деветнаестогодишњи син Здравко као војник ЈНА страдао у нападнутој колони, као и Гордана Гвозденовић, сестра поручника ЈНА Обрада Гвозденовића, убијеног 2. маја.
- Дошла сам на овај дан да обиљежим моју тугу, моју невољу. Чекам правду, једина ми је жеља као мајци да правда изађе на видјело - рекла је Томовићева и додала да је њој прије 31 годину на данашњи дан у Добровољачкој улици убијено све у животу.
Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Данијел Егић истакао је да Српска и њене институције инстистирају на томе да се казне починиоци и наредбодавци злочина над припадницима ЈНА у мају 1992. године у Сарајеву.
Министар спољне трговине и економских односа у Савјету министара Сташа Кошарац истакао је да је политички амбијент у БиХ неразуман јер готово 30 година након рата не постоји универзалан приступ ратном злочину и дешавањима од 1992. до 1995. године.
Кошарац сматра да ће историја писати о стању у БиХ, с обзиром на чињеницу да ниједан бошњачки политичар није рекао да је почињен ратни злочин над Србима у БиХ.
Ратни злочин над припадницика ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву не смије бити заборављен иако се дуго година радило на његовој опструкцији за који постоје јавно доступни видео-снимци, изјавио је данас посланик СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Милорад Којић.
Којић је навео да је доказ за то и наредба страног тужиоца који је обуставио истрагу овог злочина у периоду када је имао више живих свједока који су могли да посвједоче злочину у Добровољачкој.
Обиљежавању су присуствовали предсједник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић, министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Данијел Егић, министар спољне трговине и економских односа у Савјету министара Сташа Кошарац, посланик у Представничком дому парламента БиХ Милорад Којић, вршилац дужности директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић.
Почетком маја 1992. године, злочин над недужним војницима, официрима и грађанским лицима на служби у ЈНА, током договореног мирног повлачења из Сарајева, починили су припадници такозване Армије БиХ, Територијалне одбране РБиХ и паравојних муслиманских формација којима су командовали предратни криминалци.
Дана 2. маја 1992. године око 11.30 часова, око 200 припадника јединица територијалне одбране тзв. РБиХ и "Зелених беретки", међу којима су били Сакиб Пушка, Јусуф Јука Празина, Емин Швракић и други, као и јединица којима је командовао сарајевски криминалац Исмет Бајрамовић Ћело, држали су у блокади, а потом извршили и напад на Дом ЈНА у Сарајеву, отварајући ватру из цјелокупног расположивог наоружања.
Нападом на колону ЈНА у Добровољачкој, која се мирно повлачила из Сарајева према споразуму и уз гаранцију мировних снага УН на челу са генералом Луисом Мекензијем, руководили су тадашњи члан Предсједништва БиХ Ејуп Ганић и руководство тадашње Републике БиХ.
За само неколико дана мучки су убијена 42 припадника ЈНА, 71 је рањен, док их је 207 заробљено. Први напад је извршен 2. маја на Дом ЈНА, а све касарне ЈНА у овом граду биле су блокиране и под опсадом муслиманских паравојних снага, које су им искључили струју, воду и телефоне.