Шта предузети да се трагедија из београдске школе не понови? (ВИДЕО)
Стручњаци поручују да је школама у Српској потребан већи број психолога који би пратили понашање и развој ученика, али и снажнија улога министарства просвјете, медија и цијелог друштва.
Шта нам дјеца гледају, слушају и колико времена проводе на друштвеним мрежама?
Нема родитеља који се данас, након београдске трагедије, није замислио и преиспитао - да ли довољно брину и прате како им дјеца проводе вријеме.
Управо су тинејџерске године осјетљив период у развоју дјетета. Психолози објашњавају да се у тим годинама примјећују промјене у понашању попут потиштености, повучености и излива бијеса и да то родитељи први могу препознати.
Упозоравају на хитну превенцију друштва да се сценарио из Београда не би поновио.
- Искрено, оваква дјеца немају достатно задовољене потребе за љубављу, припадношћу и имају сигурно превелика очекивања која под притиском не могу више да истрпе. И онда се дешава поремећај понашања који је прије тога морао бити индикативан, маскиран ако су дјеца мирна и повучена - објаснила је психолог Сања Радетић Ловрић.
Социолози упозоравају да пуцњава у Основној школи у Београду треба бити апел за појачање мјера заштите ученика, али и неопходност квалитетне комуникације и препознавања проблематичног понашања код дјеце.
- Постоје два објашњења. Да ли је отуђеност дошла по данак била узрок таквог понашања да родитељи нису примјетили како се он понашао, какве жеље и мисли има. Како је он уопште дошао до пиштоља? И што је још горе да родитељи нису ништа примјетили, а и с друге стране систем је заказао - изјавила је социолог Јадранка Берић.
И психолози у Србији објашњавају шта може довести до овакве трагедије. Истичу да су то најчешће дјеца која су под притиском и која имају лоше искуство у школи.
- Врло често се налазе у ситуацији која је конфликтна и не знају да је ријеше, вуку га различите стране и, на примјер, родитељи притискају на једну, школа на другу страну, вршњаци на трећу. Често су злостављана, исмијавана дјеца и оно што је изузетно важно, то је фактор доступности оружја. Оружје које може толико много људи да уништи је доступно дјетету - рекла је професор психологије и социологије на Факултету политичких наука у Београду Јасна Хрнчић.
И струњаци за безбједност имају шта да кажу - предлажу да се у средње школе уведе предмет безбједносна култура.
Циљ је да се ученици и наставници упознају о опасностима које "вребају" са интернета, али и на улици, у школи гдје је све чешће вршњачко насиље.
Оружје не смије бити доступно дјеци, јер послије испаљеног метка нема "извини". Да дјецу не треба учити да рукују оружјем апелују и анкетирани Београђани. Кажу да је данас више него јасно да су дјеци потребни разговор и пажња.
Оно што се десило данас у Београду могло је да се деси било гдје, јер су дјеца једнако изложена бројним опасностима. Зато је важно схватити да све иде из куће и од родитеља, јер школа образује, а породица васпитава!