Кремљ: Шта након напада - ударити на Зеленског или на институције?
Дрон који је недавно ударио у врх Спаског дворца до извјесног тренутка био је отпоран на електронске сметње.
Денис Федутинов, главни уредник интернет-листа "Беспилотна авијација", наводи
да напад није извео мултикоптер, већ дрон авионског типа.
Такви апарати могу да стигну до Москве и са територије Украјине.
- Међутим, није искључено да је дрон који је стигао до Кремља лансирала диверзантско-извиђачка група са територије Русије. Рецимо, из Московске области, што му је значајно повећало шансе да стигне до центра Москве, односно – до Кремља - објашњава он.
Федутинов објашава да је, судећи по снимку, дрон летио на малој висини да би била смањена могућност његовог откривања и уништења.
На руској страни постоје различита гледања на то како одговорити на напад на Кремљ, односно на руског лидера Владимира Путина.
Како наводе руски портали, већина је за симетрични удар на такозване центре одлучивања у Кијеву - радну резиденцију Владимира Зеленског, Врховну Раду и сједиште Владе, зграду Службе државне безбједности, зграду Војне обавјештајне службе, Министарство одбране...
Други, пак, предлажу да се удари на кључне фигуре у државном и војном врху Украјине.
Политички аналитичар Јевгениј Минченко сматра да послије напада на Кремљ Владимир Путин има "пуно право да опозове безбједносне гаранције Зеленском, које је претходно дао током разговора са тадашњим израелским премијером Нафталијем Бенетом".
Московски војни новинар Александар Коц сматра да "не треба покретати кривичне поступке против оних у Кијеву који су одговорни за овај напад дроновима и свакодневно убијање становника Доњецка".
- Такви морају бити уништени. Треба да на томе радимо методично, систематично и немилосрдно - наводи он.
Политиколог Алексеј Нечајев сматра другачије.
- Приоритет мнорају бити значајни успјеси на фронту. Затим интензиван развој оних грана индустрије које чине основу наше војне моћи, као и ефикасна дипломатија према земљама свјетске већине -- закључује Нечајев.