Печат великог жупана Стефана Немање представљен јавности у Београду
Велики историјски артефакт – печат великог жупана Стефана Немање, родоначелника династије Немањић, представља непроцјењиви примјерак нашег културног и историјског насљеђа.
Бењамин Хекић из Историјског института истиче да због малог броја сачуваних средњовјековних печата, овај поврат представља велики искорак за очување српске културне баштине. На провјери аутентичности радили су најеминентнији страни и домаћи стручњаци.
- Закључак свих нас је да је у питању аутенитчни примјерак печата, који нам доноси неке нове елементе који нису познати од раније и којих нема у два примјерка печата који се налазе у Народном музеју Србије. Постоји и један позлаћени печат, са оснивачке повеље се Хиландара, који је нажалост изгубљен за вријеме Првог свјетског рата - истиче Хекић.
Печат је тежине око 21 грам и пречника 35 милиметра. На аверсу је приказана стојећа фигура Светог Стефана који у рукама држи ковчежић и кандило, а поред је натпис на грчком који гласи "Печат Стефана, великог жупана Немање". Печат је на аукцији продат за 80 пута већу цијену од почетне истакла је директора историјског музеја Србије Душица Бојић.
Olovni pečat Stefana Nemanje koji će se pojaviti na aukciji 6. i 7. maja u aukcijskoj kući Artemide Aste. Početna cena 1000 evra. pic.twitter.com/hW2fJ4JbcZ
— Rotkvarija (@rotkvarija9) April 7, 2023
- Почетна цијена овог историјски непроцјењиво значајног комада била је 1.000 евра, а послије 70 понуда, Историјски музеј га је откупио приватном нагодбом са продавцем уз посредство аукцијске куће за 12.000 евра.
Бојићева је истакла да је Историјски музеј пристао на цијену коју је дао продавац који је рекао да су му се јавило још десетак колекционара, али је одлучио да ипак прода Србији свјестан његовог значаја.
Поред печата, из Италије је донесена и реплика крста реликвијара Светог Саве који се налази у музеју катедрале у граду Пијенци. Реплику је урадио мајстор филиграна Горан Ристовић.
- Имали смо срећу да наиђемо на разумијевање управе музеја, да нам отворе ту витрину и да видимо крст уживо. Он је рађен мајсторском руком неког византијског умјетника. Наравно, за нас је најважнији натпис који на старосрпском каже: "Сава први архиепископ и патријарх српски", што је јако важан податак за нас и нашу историју - нагласио је Ристовић.
Овом приликом представљен је и златник од 20 динара краља Милана Обреновића, искован 1882, када је Србија проглашена за краљевину. Златник су Историјском музеју Србије поклонили Невена и Саша Димитријевић, који су га такође откупили од аукцијске куће "Артемиде асте" из Сан Марина.