Стевандић: Чврста међународна регулатива једина гаранција и превенција најтежих загађења
Стевандић је навео та иницијатива треба да буде оличена у стабилном и прецизно детерминисаном свјетском поретку који неће бити потчињен једном политичком, економском и војном блоку.
- Будући да Уједињене нације у посљедње вријеме нису ни стабилна ни чврста гаранција, ова радиоактивна загађења су у великом порасту са непредвидим даљим догађањима - рекао је Стевандић током предавања о осиромашеном уранијуму.
Он је оцијенио да је загађење планете у великом порасту, а да је најгоре дејство радио-нуклеарних честица, што се односи на нуклеарне електране као потенцијални извор оваквог загађења, али и посљедице војне употребе атомске бомбе и осиромашеног уранијума у бојевој муницији, које је кориштено над Републиком Српском 1995. и Србијом 1999. године.
- Посљедње наведени јесу резултат распада међународног поретка, непоштовање међународних уговора /Дејтонски споразум, Кумановски споразум, Мински споразум и цивилизацијске неодговорности оних који данас такво оружје користе, као и велике тешкоће у доказивању и процесуирању креатора и извршилаца оваквих нехуманих поступака - истакао је Стевандић.
Будући да се дејство радиоактивних честица односи на више вијекова, предсједник Народне скупштине је рекао да је то сигурно најнечовјечнији и најтежи вид загађења који уништава будућност живота на мјесту гдје је употребљен, али и много шире.
Напомињући да је са стручног и научног становишта установљено да је вријеме полураспада изотопа уранијума – 238 4,5 милијарди година, што значи да има вјечно дејство, Стевандић је додао да се са несумњивом вјероватноћом претпоставља да је на подручју БиХ употребом оружја засијано више од три тоне осиромашеног уранијума, а на Косову више од девет тона.
Он је указао да постоји завјера ћутања и огроман притисак на све који покушавају да освијетле ову цивилизацијску трагедију, чије су посљедице по ваздух, воду и земљу, али и генетичке аномалије будућих генерација и велики број разних, нарочито канцерогених болести, које се јављају одмах након његове употребе и у продуженом периоду дуго након употребе – контаката.
- Краткорочно, најтеже посљедице изазива такозвано удисање праха уранијумских честица, а за дуготрајне посљедице су неопходне и епидемиолошке студије које су у току у Србији, Италији и Републици Српској - истакао је Стевандић.
Он је нагласио да су у покушају да се прикрије овај злочин, органи НАТО-а и ЕУ признали и у званичним извјештајима потенцирали хемијски токсични ефекат осиромашеног уранијума, избјегавајући да отворе питање радиолошког ефекта.
- Значи, мали злочин је већ признат, а о великом не желе да разговарају - рекао је Стевандић.
Он је додао да се данас афирмише назив за такозвани Балкански синдром, који је први пут споменут након великог броја смртних случајева међу италијанским војницима, размјештених на Балкану 2001. године, који су касније умирали најчешће од леукемије.
Стевандић је напоменуо да је НАТО у Бриселу формирао ад-хок радну групу за осиромашени уранијум са циљем прикупљања података везаних за његову употребу у муницији и углавном су без изношења доказа истраживања, оспоравали његов утицај на канцере, а да је Програм УН за животну средину од 4. јануара 2001. године изнио податке о узроцима са Косова 2001. године, те је откривено да је у саставу осиромашеног уранијума нађено присуство плутонијума – 239 и уранијума – 236 који су најтоксичнији радио-активни елементи.
Он је додао и да је Европски парламент 17. јануара 2001. године послије дебате о Балканском синдрому позвао државе ЕУ на мораторијум за оружје са осиромашеним уранијумом, а након тога Парламентарна скуштина Савјета Европе доноси одлуку да се упути апел о забрани производње, тестирања, коришћења и продаје оружја које садржи уранијум и плутонијум.
- Исти орган је позвао НАТО и УН да имплементирају програм медицинског надзора над цивилним становништвом на Балкану и војницима који су учествовали у војним операцијама, али и хуманитарним организацијама и новинарима који су радили у овом региону - подсјетио је Стевандић.
Након тога, додао је, настаје такозвана институционална завјера ћутања и нема озбиљнијих истраживања од УН, ЕУ и НАТО или их бар нема јавно доступних, али на националном нивоу примијећен је огроман број новонасталих канцера са невјероватним примјерима оболијевања људи и од пет различитих канцера истовремено.
Према његовим ријечима, једини заједнички епидемиолошки податак је то што су боравили или живјели на том терену гдје је употријебљена муниција са осиромашеним уранијумом.
Он је навео да је у Републици Српској Институт за јавно здравство регистровао енорман пораст малигних обољења искључиво на локацијама гдје је ова муниција употребљавана, а у Србији је пораст оболијевања достигао 35.000 људи годишње, што је више од 40 одсто, али се прецизни подаци новим документима још више повећавају као и број умрлих који сада у Србији износи 15.000 људи годишње.
- Дакле, пораст много већи него у ЕУ, а највећи на мјестима гдје је ова муниција употребљавана - рекао је Стевандић.
Он је додао да је у Србији поднесно 35 тужби против НАТО, а у Италији 500 тужби против министарства обране и већ је донесено 400 правоснажних пресуда.
- Италија броји око 8.000 обољелих војника од канцера, а ријеч је о трупама који су учествовале у акцијама на територијама Републике Српске и Републике Србије - рекао је Стевандић на предавању "Осиромашени уранијум и његове штетне и дугорочне посљедице по здравље становништва и животну средину".