Судбина дјечака број 1128 - Живко након 80 година сазнао ко је захваљујући списку Диане Будисављевић (ВИДЕО)
А имао је пет када је из логора одведен у Завод за одгој глувонијеме дјеце у загребачкој Илици. Усвојен је 1942. године. Мато и Марија Зеленбрз из Загреба постали су његови нови родитељи.
Послије осам деценија тражења и неусјпешног чувања успомена из дјетињства, Живков прави идентитет открио је списак Диане Будисављевић.
Списак за који се мислило да је уништен или изгубљен откривен је послије 80 година и сада се налази у Музеју жртава геноцида.
- Наравно да сам сретан, коначно сам сазнао истину, али није сад то неко усхићење да скочиш до плафона. Временом све то огугла. Неко ме пита хоћеш ли презиме мијењати? Не могу. То је цијела перипетија. Ја остајем. Дебело сам заглибио, сматрам се Загрепчанином. Не? - каже Живко за РТС.
Директор Музеја жртава геноцида Дејан Ристић објашњава да је Диана, са својим сарадницима, као почетну идентификацију Живку ставила кожну крагну на врат и метални круг са његовим бројем.
- Његов број је био 1128. Дуго смо разговарали и онда смо му рекли да имамо овај документ и да постоји могућност да се подаци о њему налазе на овом документу. Био је то дирљив тренутак. Живко је коначно сазнао истину. Ви сте сведок историје. Неко ко има више од 80 година први пут сазнаје како су му се звали родитељи, одакле су, како се презивао, из ког логора је спасен, када је спасен - истиче Ристић.
Иза броја 1128 крије се дјечак Живко Иванчевић од оца Љубивоја из Кришћина и мајке Смиље из Воћина. Прошао је кроз логоре Стара Градишка и Сисак.
Живково име уписано је међу неколико хиљада имена српских малишана, које је Диана Будисављевић спасила из усташких логора у НДХ. Не сјећа се готово ничега до пете године. Једва и тога – да је по њега у Завод дошла Марија Зеленбрз, која је била у браку три године и није имала дјеце.
- Све је ишло брзо, могао је доћи ко хоће. Одвели су је у велику собу. Пуно дјеце је лежало али сви су били тихи, једино је један балио у дечијем креветићу, а то сам био ја. То је био окидач. И пита ме зашто плачеш? А ја велим, а већ сам се толико исплакао, тета ме истукла. Она гледа, а зашто те истукла? Ја велим зато што сам се упишао. И пита мене је ли би ти ишао са мном? Ја кажем би, ако у кући имаш меса - прича Живко.
И отишао је. У документима је записано да се дозвољава преузимање дјетета Живко бр. 1288, како се наводи, на даљи одгој и уздржавање. Да му се одређује римокатоличка вјера.
За датум рођења држава му је одредила 10. април – дан оснивања Независне Државе Хрватске. Тако је Живко Иванчевић, потом Живко бр. 1128, постао Живко Зеленбрз.
- Ја се тог детаља уопште не сјећам и ја се тог трансфера уопште не сјећам. Као да ме неко спустио са падобраном и ја сам се нашао у великој соби. Лош намјештај, тек су се оженили. Ту сам почео и јако сам се брзо адаптирао - сјећа се Живко.
Опширније погледајте у прилогу РТС-а.