Црна Гора ушла у посљедњу седмицу изборне кампање
Грађани Црне Горе ће у недјељу изаћи на биралишта трећи пут за мање од девет мјесеци, након што су октобра прошле године одржани локални, а у априлу и предсједнички избори. Они ће се опредјељивати између 15 изборних листа, међу којима су и неке новоформиране предизборне коалиције.
Најутицајнија опозициона Демократска партија социјалиста (ДПС) са својим традиционалним партнерима (СД, ЛП, и албанском ДУА) први пут ће наступити без Мила Ђукановића као носиоца листе. Ђукановић се повукао са чела странке након што је у другом кругу предсједничких избора у априлу изгубио од једног од лиера Покрета Европа сад (ПЕС) Јакова Милатовића.
Покрет Европа сад први пут учествује на парламентарним изборима, након што је као непарламентарна странка изнедрила најприје градоначелника Подгорице на локалним изборима у октобру прошле године, а потом и предсједника државе.
Према до сада објављиваним истраживања, ПЕС је у знатној предности у односу на остале странке и коалиције, али ипак недовољној да самостално формира нову владу. Како ће изгледати постизборне коалиције биће познато након избора.
Изборна кампања протиче мирно, помало досадно, без узаврелих страсти и заоштрене реторике, углавном саопштењима и порукама на друштвеним мрежима.
Аналитичари сматрају да ће многи грађани тек у изборном дану одлучивати којој од изборних листа ће указати своје повјерење.
Претходни парламентарни избори из августа 2020. били су прекретница за Црну Гору и почетак краја више од тродеценијске владавине ДПС и Мила Ђукановића. ДПС је након тих избора прешла у опозицију, а владу су формирале странке окупљене око Листе за будућност Црне Горе, чију окосницу је чинио Демократски фронт, а за премијера је изабран Здравко Кривокапић.
Његовој тзв. експертској или како је подругљиво називана "апостолској" влади је изгласано неповјерење почетком фебруара прошле године.
Мандат за формирање мањинске владе од тадашњег предсједника Црне Горе Мила Ђукановића добио је Дритан Абазовић, који је у Кривокапићевој влади био потпредсједник задужен за координацију безбједносних служби. Абазовићева мањинска влада је формирана у другој половини априла прошле године, да би јој Ђукановићев ДПС ускратио повјерење само неколико мјесеци касније, након потписивања Темељног уговора са Српском православном црквом.
Темељни уговор између Владе Црне Горе потписан је почетком августа прошле године, а само неколико дана касније у парламенту је Влади, на иницијативу Ђукановићевог ДПС, изгласано неповјерење и од тада је на власти у техничком мандату.
Скупштина Црне Горе има 81 посланика, а за одлучивање је потребна већина од 41. Изборни цензус је три одсто.
Гласачки листићи су одштампани и достављени општинским изборним комисијама. Право гласа на овим изборима има више од 540.000 грађана уписаних у бирачки списак.