latinica  ћирилица
05/06/2023 |  18:48 ⇒ 06/06/2023 | 07:19 | Аутор: РТРС

Шта се дешава са климом, да ли је човјек највећи кривац? (ВИДЕО)

Више од мјесец дана падавине, поплаве, бујице. Шта је узрок и предстоји ли Западном Балкану кишно љето? Да ли је неодговорност човјека највећи узрок климатских промјена и природних катастрофа?
Поплаве - Фото: РТРС
ПоплавеФото: РТРС

На овакве климатске промјене стручњаци упозоравају годинама. Као њихов најважнији узрок означено је прекомјерно сагоријевање фосилних горива, што доводи до велике концентрације угљендиоксида у атмосфери.

- Налазимо се тренутно у глобалном загријавању. То јесте случај и видимо да нам се клима у потпуности промијенила. Ево већ се налазимо у љетном периоду. Нема нам још увијек љета - навела је Александра Ђаковић, професор биологије.

- Тај CO2 прави тзв. негативни ефекат стаклене баште. Повећава температуру али и мијења климатске екстреме од којих имамо и највише проблема. Тако да готово сваке године имамо проблема или са поплавама или сушом. Или и поплавама и сушом у току једне године. Чешћи број топлотних таласа, чешћи број олујних вјетрова - истакао је Горан Трбић, климатолог и декан Природно-математичког факултета.

Наш регион издаваја се од остатка свијета и стручњаци га означавају као врућу тачку. Климатолог Владимир Ђурђевић наводи да је у земљама у нашем окружењу, темпо доласка климатских промјена нешто већи него што је глобални просјек.

- Љетње температуре изузетно брзо расту код нас. Отприлике за десет година пораст љетњих температура износи око 0,5 степени. За двадесет година код нас љета постају топлија за један степен што је врло значајна промјена - истакао је Ђурђевић.

Процјене стручњака су да се промјене у појединим сегментима сто пута брже дешавају него раније.

- Код нас се то посебно одражава не само по питању топлотних таласа него и екстремних падавина. Видимо да су често градови поплављени у једном временском периоду - додао је Ђурђевић.

О интензитету климатских промјена, и колико су непредвидиве говори и податак о дјеловању противградне заштите Републике Српске. За првих пет мјесеци премашили су годишњи просјек дјеловања.

- 22 дана са дејствима је просјек у 24 године, за читаву сезону да се дејствује, да се утроши негдје око 700 до 720 противградних ракета, а ево са јучерањшим дејствима управо смо имали 22 дана са дејствима - појаснио је Тихомир Дејановић,  директор ЈП "Противградна превентива Републике Српске"

2016. године потписан је Париски споразум о ублажавању климатских промјена, а Европска унија је усвојила бројне одредбе ради смањења емитовање угљендиоксида. Међутим, ефекти за сада нису видљиви али су видљиве посљедице.