Благојевић: Шта обухвата цивилни аспект мировног рјешења из Дејтонског споразума?
Колумну преносимо у цијелости:
Коментаришући сједницу такозваног управног одбора још такозванијег савјета за примјену мира у БиХ, која је одржана у Сарајеву 6. и 7. јуна ове године, предсједник Републике Српске, господин Милорад Додик је исправно истакао једну чињеницу о којој се готово никако не говори код нас.
Наиме, предсједник Додик је не само с правом поновио да "савјет за примјену мира није предвиђен Дејтонским споразумом" те да "Кристијан Шмит није именован у складу са Анексом 10 Дејтонског мировног споразума", него је указао и на то да је тзв. управни одбор "данас расправљао о питањима која према Дејтонском споразуму не спадају у домен одговорности високог представника“.
Ова тврдња господина Додика је правно утемељена у Анексу 10 Дејтонског споразума. Наиме, у члану 1. тог анекса уговорено је шта садржи појам „цивилних аспеката мировног рјешења“, који појам је везан за институцију ОХР-а. Дакле, тим чланом Анекса 10 уговорне стране (Република Српска, БиХ и Федерација БиХ) су прихватиле и уговориле да цивилни аспекти мировног рјешења садрже следеће активности:
1. Хуманитарну помоћ за период колико буде потребно,
2. Обнављање инфраструктуре и економска обнова,
3. Установљавање политичких и уставних институција у БиХ,
4. Унапређење поштовања људских права и повратка расељених лица и избјеглица,
5. Одржавање слободних и фер избора, што се односило само на временски период од шест мјесеци, а најдуже девет мјесеци након ступања на снагу Дејтонског споразума, како је уговорено Анексом 3 (члан 2. став 4) Дејтонског споразума.
То су, дакле, питања на која се односио "цивилни аспект мировног рјешења" из Дејтонског споразума и само тим питањима се могао бавити високи представник, без права да у односу на било шта од претходно наведеног може наметати било какве акте, а камоли правне акте у виду устава и закона.
Свако од пет наведених питања је давно ријешено и окончано. Наиме, питање успостављања уставних институција у БиХ (органа власти на нивоу БиХ и ентитета) је ријешено већ првим демократским изборима одржаним 1996. године, чиме је ријешено и питање одржавања слободних и фер избора.
Затим, већ давно, прије двије деценије, је успостављен комплетан систем правосудних и других институција потребних за поштовање људских права и повратка расељених лица и избјеглица. И темељна инфраструктура је давно обновљена, што важи и за основну економску обнову привреде разрушене ратом. Најзад, и процес пружања хуманитарне помоћи људима погођеним ратом је давно завршен, уз учешће бројних организација.
Зашто је важно на ово указивати? Једноставно зато што је остваривањем свих наведених задатака исцрпљена улога коју је имао високи представник према Анексу 10 Дејтонског споразума, чиме је завршена његова мисија па је ОХР требао већ давно престати са својим радом и бити затворен.
Стога је бављење било којим другим питањима, изван оних на које је овдје указано, акт кршења Анекса 10, а тиме и Дејтонског споразума у цјелини. Све то се може рећи и за управо завршену сједницу тзв. управног одбора фантомског савјета за примјену мира у БиХ, чије постојање, иначе, није дозвољено ниједним извором међународног права, а који се јуче и данас бавио питањима која не спадају у цивилни аспект мировног рјешења, како је тај појам прописан Дејтонским споразумом и давно реализован. Из тих разлога је предсједник Милорад Додик с правом указао да је тзв. управни одбор "расправљао о питањима која према Дејтонском споразуму не спадају у домен одговорности високог представника".