Дрецун: Курти очигледно нема намјеру да утиче на смиривање ситауције на КиМ
Он је за Тањуг рекао да такође треба видjети да ли ће Приштина дипломатским каналима, ако не јавно, да пошаље некакав одговор на оно за шта је постављен рок од два дана.
- Мада, колико чујемо Курти каже да њему никакав ултиматум ни рок нису постављени и очигледно да нема баш никакву немjеру да учини нешто да се ситуација смири и да заправо користи ситуацију, која је првенствено узрокована тиме што Запад жури да се постигне некакав договор између Београда и Приштине - рекао је јуче Дрецун.
Наводи да је Ескобар сада изгледа кориговао нека очекивања о томе да основни елементи што се тиче споразума између Београда и Приштине могу да се договоре до краја љета.
- Он сада већ говори да то може да буде и до краја године, а спомиње и неку можда нову будућу владу, која би могла да донесе одлуку о оснивању ЗСО - навео је он.
Истакао је да се од Куртија не може очекивати да утиче на смиривање кризе.
- Мислим да је ово његова излазна стратегија у супротстављању формирању ЗСО, јер ако нема оваквих криза у већем или мањем обиму, он ће морати да крене у то, што је за њега непремостив проблем, јер је заправо на власт дошао са обећањем да неће бити формирања ЗСО - нагласио је Дрецун. Додаје како је полтички Запад замислио да кризу деескалира на два начина - један је краткорочни, а други дугорочни.
- Тај дугорочни има три тачке - деесклацију, одражавање избора уз учешће Срба на њима и формирање ЗСО, а овај краткорочни део се односи на деескалацију, коју је Ескобар дефинисао у такође три тачке - повлачење тих назови градоначника са сјевера КиМ, који су изабрани са три или један одсто, затим повлачење припадника специјланих параполицијских снага из зграда општина, али не и њихово повлачење са сјевера КиМ специјалне послиције и треће - да Срби престану са протестима - рекао је предсједник Одбора за Косово и Метохију.
Истакао је да, када су питању протести, српски народ треба да покаже колико је одлучан да се супротстави отимању српских општина од привремених институција самоуправе у Приштини, али и да је најавжније да ти протести буду мирни и да нема конфилката са КФОР-ом.
Он је подсјетио да су параполицијске јединице из Приштине изазвале онај сукоб, док су Срби протестовали гандијевским методама.
- Овај краткорочни део је апсолутно прихватљив и моћи ће само део кризе да реши, али Курти се и томе опире, јер не намерава ни те градоначелнике да извуче и да их пребаци на неке друге локације - навео је Дрецун. Додаје да је начин деескалације интересантанан, јер подразумијева расписивање нових избора.
- И ту Курти нема толико чврст став против тога, а и Вјоса Османи и неки други говоре да избори могу да се одрже, али се Курти и око тога поставља неке нове услове и спомиње криминалне банде убачене из Београда, јер они сада морају да се извлаче пред својом јавношчу, да нису попустили под притисцима и протестима српског народа - каже он.
Како наводи, код формирања ЗСО постоји велики проблем.
- И то ми мирише на неку нову кризу, јер је одбачен предлог нацрта статута који је урадио управљачки тим, а Лајчак је рекао да неке тачке наводно нису у складу са Бриселским споразумом, па се сада одједном у игру уводи потпуно другачија ситуација и супротно од договорених споразума, па је Ексобар наводи да сад Курти треба каже шта жели, а суштина онога што он предлаже је да преко формирања ЗСО, или како се она буде звала, треба Косово третирати као државу и да је Срби и Београд прихвате - напоменуо је Дрецун.
Додаје да то значи да ће се можда доћи ситуацију да се поново преговара о ЗСО на основу онога што Курти предлаже.
- Наводни план за деескалицију је заправо увлачење у ту замку, да се прихвати оно што Курти нуди, а то је ништа и то што Запад хоће да нам представи као Куртијеву визију ЗСО је нешто што је празна љуштура од чега Срби не би имали ама баш никакву корист - рекао је председник Одбора за Косово и Метохију.