Влада Српске: Уговорене инвестиције од 2,5 милијарди KM
У периоду 2024-2026. година у Републици Српској уговорене су инвестиције у износу од 2,5 милијарде KM (двије милијарде, 548 милиона) и ради се о пројектима у имплементацији. Као приоритетне потребе без обезбијеђених извора финансирања, посматрајући до највише седам најприоритетнијих пројеката, исказане су додатне инвестиције у износу од 3,3 милијарде КМ од чега су у периоду 2024-2026. планирана улагања од 2,3 милијарде КМ.
Анализа секторске структуре показује да су највеће инвестиције у секторе енергетике, саобраћаја, здравства и пољопривреде (95,27 одсто укупних инвестиција).
Од приоритетних пројеката без обезбијеђених извора финансирања (посматрајући до седам најприоритетнијих пројеката и планирана улагања у периоду 2024-2026. година) финансијски најзахтјевнији пројекти су из области енергетике – 998,9 милиона КМ или 20,01 одсто и здравства – 219,7 милиона КМ или 9,65 одсто.
Општине и градови су пријавиле укупно 121 пројекат у имплементацији чија укупна вриједност улагања у периоду 2024-2026. година износи 55,59 милиона КМ, те укупно 314 пројеката без обезбијеђених извора финансирања (кандидовани пројекти), чија укупна вриједност износи 916,4 милиона КМ) од чега је предмет анализе било 238 пројеката које су јединице локалне самоуправе рангирале од 1 (најприоритетнији пројекат) до максимално 7, чија укупна вриједност износи 682,7 милиона КМ (од чега планирана улагања у периоду 2024-2026. година износе 487,4 милиона КМ).
Влада Републике Српске усвојила је и Годишњи извјештај о додијељеној државној помоћи у Републици Српској у 2022. години, који је сачињен у складу са правилима и методологијом Европске уније на основу података добијених од давалаца државне помоћи. Према овом документу, у 2022. години је евидентирана укупно додијељена државна помоћ у апсолутном износу 185,1 милион КМ.
Помоћ сектору индустрије и услуга и пољопривреде у 2022. години укупно је износила 147,1 милион КМ од чега се на сектор пољопривреде односи 113 милиона, а на сектор индустрије и услуга 34,1 милион КМ (државна помоћ за запошљавање).
"De minimis" помоћ je у 2022. години износила 21,9 милиона КМ, од чега је у виду субвенција и подстицаја додијељено 76,10 одсто, у виду грантова 23,38 одсто и у виду субвенција камате 0,52 одсто.
Влада Републике Српске додијелила је "de minimis" помоћ у износу од 18,1 милион КМ од чега највећи дио чине подстицаји привредним субјектима за директна улагања, подстицаји за мала и средња предузећа, као и подршка унапређењу привредних активности и побољшања пословања привредних друштава.
Јединице локалне самоуправе додијелиле су у 2022. години 3,8 милиона КМ "de minimis" помоћи.
Помоћ за услуге од општег економског интереса у 2022. години износила је 16 милиона КМ, од чега је у виду субвенција и подстицаја додијељено 71,47 одсто, у виду грантова 22,42 одсто a у виду преузимања дуга 6,11 одсто помоћи. Помоћ за услуге од општег економског интереса у 2022. години додијељивало је Министарство саобраћаја и веза - помоћ дата предузећу "Аеродроми Републике Српске" а.д. Бањалука и ЈП "Поште Српске", градови Бијељина, Градишка, Источно Сарајево, Лакташи, Добој, Приједор и Требиње те општине Брод, Гацко, Источно Ново Сарајево, Калиновик, Кнежево, Котор Варош, Милићи, Мркоњић Град, Нови Град, Невесиње, Осмаци, Пале, Петровац, Рибник, Соколац, Хан Пијесак, Челинац и Шипово. У оквиру ове помоћи додијељена су средстава привредним субјектима који обављају услуге јавног превоза путника, комуналне услуге и сл.
Влада Републике Српске сваке године приликом усвајања Годишњег извјештаја о додијељеној државној помоћи у Републици Српској за претходну годину доноси закључак којим обавезује министарства да стриктно поштују и прате правила о државној помоћи у процесима доношења правних аката којим се иста додјељује и налаже министарствима и надлежним институцијама да интензивирају активности усклађивања програма/шема државних помоћи са законом и правилима о државној помоћи, а у циљу испуњавања обавеза које произилазе из Споразума о стабилизацији и придруживању Европској унији.
Влада Републике Српске данас је усвојила двије одлуке о емисији обвезница Републике Српске јавном понудом, у складу са Одлуком о дугорочном задуживању Републике Српске за 2023. годину и у оквирима Закона о задуживању, дугу и гаранцијама Републике Српске.
Ријеч је о планираном задужењу, у складу са раније донесеним документима и Буџетом за 2023. годину.
Према усвојеној Одлуци о 59. емисији обвезница Републике Српске планирано је да се емитује 30.000 обвезница номиналне вриједности 1.000 КМ, са роком доспијећа од седам година и каматном стопом од 6,1 одсто годишње. Ова емисија обвезница је везана за валутну клаузулу евро.
Главница се исплаћује једнократно по доспијећу (по истеку рока од седам година од дана регистрације емисије), а камата се исплаћује једном годишње (по истеку сваке године од дана регистрације емисије).
У усвојеној Одлуци и 60. емисији обвезница Републике Српске јавном понудом планирано је да се емитује 45.000 обвезница номиналне вриједности 1.000 КМ, са роком доспијећа од пет година и каматном стопом од 6,1% годишње. Ова емисија се емитују у валутној клаузули конвертибилна марка. Главница се исплаћује годишње (по истеку сваке године од дана регистрације емисије) на начин да се од номиналног износа исплаћује 10 одсто у 2024. години, 10 одсто у 2025. години, 10 одсто у 2026. години, 10 одсто у 2027. години и 60 одсто у 2028. години. Камата се исплаћује једном годишње (по истеку сваке године од дана регистрације емисије) и рачуна се на неотплаћени дио главнице.
Намјена средстава прикупљених емисијом дугорочних хартија од вриједности – обвезница јесте обезбјеђивање средстава, у складу са Буџетом Републике Српске за 2023. годину.
Република Српска одговорно управља својим финансијама и упоредо са одлукама о задуживању које су дефинисане Законом о задуживању, дугу и гаранцијама, те одлукама о краткорочном и дугорочном задуживању, редовно измирује све обавезе и истовремено отплаћује стари дуг.
Према посљедњим подацима, стање укупног дуга Републике Српске, када се пореди са кретањем БДП-а, износи 40,8 одсто БДП-а, а јавног дуга 34,4 одсто БДП-а, на основу чега се може закључити да Република Српска није презадужена, те да има капацитета да све доспјеле обавезе измири у року и у складу са стратешким документима и плановима Владе Републике Српске.
Влада Републике Српске је прихватила Информацију о унапређењу стања у области информационе безбједности у Републици Српској.
У складу са Информацијом, задужени су Министарство за научнотехнолошки развој, високо образовање и информационо друштво и Министарство унутрашњих послова да израде анализу ризичних онлајн појава за дјецу и младе и да идентификују правце системског одговора у пољу информационе безбједности дјеце и младих у Српској.
У циљу унапређења функција постојећег ЦЕРТ тијела Републике Српске израдиће се пројекат унапређења националног ЦЕРТ-а као и оснивања мреже ЦЕРТ-ова у Републици Српској.
Министарство за научнотехнолошки развој, високо образовање и информационо друштво задужено је да изради анализу потреба, идентификацију мјера и пројектних захтјева из области информационе заштите микро, малих и средњих предузећа, грађана, јавне управе и критичних инфраструктура Републике Српске.