Цвијановићева у Астани: Кључна одговорност на онима који дјелују с позиције моћи (ФОТО/ВИДЕО)
- С друге стране, мале и слабије државе су далеко отвореније за дијалог - рекла је Цвијановићева на форуму којем присуствује на позив предсједника Казахстана Касима Жомарта Токајева.
Она је оцијенила да оно што се данас уочава у мултилатералним структурама није ни близу заједничких вриједности и интереса и стога би међународни скупови и организације морали да се преобликују на такав начин да обезбиједе једнакост свих учесника.
Нажалост, констовала је Цвијановићева, двострука мјерила и лицемјерство дио су бројних мултилатералних токова данашњице.
Cvijanovićeva na forumu u Astani; Multilateralna diplomatija od ključne važnosti (FOTO/VIDEO) #RTRS #RTRSvijesti https://t.co/lDVPSZbCGx
— RTRS vijesti (@RTRSvijesti) June 8, 2023
Цвијановићева је навела да се посљедњих неколико деценија, посебно након завршетка Хладног рата, живи у глобализованом свијету у ком је мултилатерализам један од прерогатива у међународним односима и збивањима, не само ради сарадње, него и ради превазилажења различитих изазова и пријетњи.
- У овом новом оквиру сви учесници међународних односа, било да су то државе или други субјекти, снажно су упућени једни на друге и изразито међузависни. А тако нешто засигурно никад није постојало у досадашњем току људске историје. Потпуно је логично да је, под таквим околностима, мултилатерализам постао уобичајени начин комуницирања и дјеловања у савременом свијету. И, такође, логично је да је мултилатерализам створио "нова правила игре" која сви морају да поштују - истакла је она.
Она је додала да у стварности то није увијек тако и доводи до стања у коме мултилатералне структуре постају алат, односно средство за остварење интереса и себичних циљева малог броја држава које имају највећу економску, политичку или војну моћ.
- Али будимо искрени и кажимо да су се неке од највећих свјетских криза догодиле због немоћи мултилатерализма у рјешавању нагомиланих регионалних и глобалних проблема - рекла је Цвијановићева на панелу "Милтилатерализам - фокус на тренутне изазове и будуће трансформације".
Она је навела да политика моћи или силе, с једне стране, и политика демократског мултилатерализма, с друге стране, представљају двије супротне, међусобно непомирљиве крајности.
- Спознали смо да функционалан мултилатерализам не може опстати без одговарајућих околности, без система мулиполарне равнотеже моћи, у коме ниједан актер нити више њих не би био у могућности да другима намеће властита правила и ставове и у коме би ниво међусобног поштовања и комуницирања био много виши од данашњег. С тога се, у овако глобализованом свијету, неопходно вратити ка широј, универзалнијој платформи, а истовремено одржавати све облике регионалне сарадње - навела је Цвијановићева.
Она ја рекла да је очигледно да су Уједињене нације, као глобална платформа, суочене са бројним препрекама у остваривању своје мисије и основне улоге.
- Данас је очигледније него икад да не постоји "међународна заједница" у смислу аутентичне колективне организације. Клима глобалног или међународног оквира је сувише поларизована да би могла да се посматра као једнообразно заједничко тијело - рекла је Цвијановићева.
Она сматра да, уколико се истински жели да се ојачају заједничке мултилатералне структуре, онда је неопходно да се поједини актери одрекну политике силе.
- Међународни односи су очигледно милитаризовани и, да бисмо такву ситуацију превазишли, потребно је оживјети дијалог и дипломатију. То значи да појединачне државе не смију употребљавати нити злоупотребљавати регионалне и глобалне структуре да би другима наметали властите интересе - рекла је Цвијановићева.
Она је додала да долази из земље која може да послужи као прави примјер како су неке земље злоупотријебиле мултилатерлане структуре да би изманипулисале спровођење међународног уговора који је успоставио мир и уставни поредак у БиХ.
Подсјетила је да је након рата у БиХ /1992-1995/ и на основу међународног уговора основана Канцеларија високог представника да подстиче и координише неке аспекте послијератних процеса.
- Супротно тој првобитној улози и дјеловањем изван својих овлаштења, ове стране дипломате у улози високих представника претворили су су се у владаре који су узурпирали надлежности наших домаћих институција и наметали бројна законска акта, мијењали уставе ентитета, а чак и смјењивали изабране званичнике декретом и мимо законског поступка. Њихово стално присуство и сила коју незаконито спроводе створиле су околности под којима се БиХ третира као колонија - нагласила је Цвијановићева.
Додале је да с тога међународни скупови и организације не смију бити играчка "великих", а када је ријеч о партнерству, партнерство би требало да важи за све, а не за једне на штету свих других.
- Посљедњих деценија свједоци смо бројних случајева у којима један актер или група актера покушава да обликује цијели свијет у складу са властитим интересима и циљевима - рекла је Цвијановићева.
Она је нагласила да се велике силе, по правилу, постављају супериорно и дјелују с позиције моћи, те да овај очигледан пораз мултилатералне геополитичке идеје нужно не значи да више нису потребни никакви облици мултилатерализма и међународне сарадње.
Било би опасно чак и помислити да нам више није потребна међународна сарадња и мултилатерални приступи. Напротив, они су веома потребни, али садашњи мултилатерални систем треба побољшати и оснажити да би био у стању да се носи са сложеним појавама у свијету који се муњевито мијења - рекла је Цвијановићева.
Цвијановићева је поручила да је неопходан нови логичан и реалистичан програм који би окупио све актере унутар будућих мултилатералних структура, јер ће иначе мултилатерализам окончати у потпуној анархији.
- А управо то је оно што не желимо да се деси - закључила је Цвијановићева.