Пројекат источне гасне интерконекције - стратешки интерес Српске
- Овај пројекат је базиран на изградњи магистралног гасовода од границе са Србијом трасом од Бијељине, Брчког према Бањалуци и Новом Граду, са огранцима према Приједору и Добоју - рекла је Босанчићева данас новинарима у Бањалуци гдје учествује на научно-стручној конференцији "Енергетска слика БиХ у контексту енергетске кризе у Европи".
Она је напоменула да овај пројекат обухвата изградњу дистрибутивне гасне мреже у градовима и општинама дуж трасе магистралног гасовода, те изградњу двије гасне топлане на гас.
Босанчићева очекује да ће бити реализована ранија одлука Савјета министара о покретању преговарачке процедуре за градњу источне гасне интерконекције Републике Српске и БиХ са Србијом.
- Ово је значајан искорак у политичком договору ка реализацији овог пројекта између БиХ и Србије. Вјерујемо да ће оно што смо планирали у наредном периоду бити реализовано - истакла је Босанчићева.
Она је подсјетила да Српска има усвојену Стратегију развоја енергетике до 2035. године у којем је интегрисан овај гасни пројекат, измјену и допуну Просторног плана Републике Српске до 2025. године, као и сву потребну законску легислативу.
Професор на бањалучком Факултету политичких наука Милош Шолаја сматра да посљедњи догађаји који су узроковани руско-украјинским сукобом одражавају на енергетску кризу у свијету и БиХ, због чега се мора радити на развоју обновљивих извора енергије.
- БиХ има проблема у свим сегментима енергетских политика, од извора енергије, транспортних путева и њен коефицијент искоришћености енергије је можда и више од два пута нижи од европског просјека - истакао је Шолаја.
Коментаришући чињеницу да је ФБиХ до сада опструисала могућност постизања договора о источној гасној интерконекцији БиХ са Србијом, Шолаја каже да ФБиХ користи руски гас, али да политички разлози доминирају и условљавају одустајање од политика који су на принципима ЕУ – диверзификација и сигурност у снабдијевању.
Шолаја каже да је на Савјету министара постигнут принципијелни договор о источној гасној интерконекцији и да би то требало да значи да ће се ићи у реализацију тог пројекта.
- У БиХ ништа није сигурно док не видимо да се то догодило - сматра Шолаја.
Начелник београдског Центра за евроазијске студије на Институту за међународну политику и привреду Душан Пророковић сматра да је будућност економије у Европи врло упитна, имајући у виду чињеницу да ће високе цијене енергената остати актуелне још најмање пола деценије.
Пророковић је рекао да Србија има амбиције да буде регионални дистрибутер руског гаса и да се у том смислу повеже са регионом.
У раду научно-стручне конференције учествују представници Министарства енергетике и рударства Републике Српске, стручњаци из гасног сектора, представник Комисије за концесије Републике Српске, аналитичари, професори на факултетима, те представници Удружења "Центар за лобирање".