Стабилан мљекарски сектор

У анализи је наведано да је сектор производње и прераде млијека стабилан упркос поремећајима на тржишту насталим усљед пандемије вируса корона и смањења производње и раста цијена сточне хране.

Анализу за период од 2019. до 2022. године припремило је Министарство спољне трговине и економских односа у Савјету мионистара, а у њој је наведено да је у прошлој години у БиХ укупно произведено 621,33 милиона литара сировог млијека, од чега крављег 601,2 милиона литара, овчјег 12,9 милиона литара и козјег 7,23 милиона литара.

Мљекаре од домаћих произвођача откупљују просјечно до 40 одсто произведених количина свјежег сировог крављег млијека.

У прошлој години мљекарама је испоручено више од 250.000 тона и то по просјечној цијени од 0,70 КМ по литри, што је више за 10 фенинга у односу на претходне три године, саопштено је из Савјета министара.

У БиХ послују 23 мљекаре с капацитетима прераде од 350 милиона литара, а њихова искориштеност је око 60 одсто.

Млијеко и млијечне производе на европско тржиште пласира 11 мљекара из БиХ.

Током прошле године исплаћен је 81 милион КМ по основи премије за млијеко, односно осам милиона или 11 одсто више него годину раније.

Укупна спољнотрговинска размјена млијека и млијечних производа у прошлој години износила је 337 милиона КМ, од чега је удио увоза у укупном промету износио 66 одсто, а извоза око 34 одсто.

Вриједност укупног увоза млијека и млијечних производа износила је 223,8 милиона КМ и забиљежила је раст од 29 одсто у прошлој у односу на претходну годину.

У истом периоду из БиХ је извезено млијека и млијечних производа у износу 112,9 милиона КМ, што представља раст од 21 одсто.

Покривеност увоза извозом млијека и млијечних производа у прошлој години износила је 50 одсто и у раздобљу од 2019. до 2022. године смањена је за девет одсто.

Највише млијека и млијечних производа на тржиште БиХ увезено је из ЕУ, док БиХ највише извози на тржиште Цефте, наводи се у саопштењу.